Svetska meteorološka organizacija upozorava da je Zemlja akumulirala rekordnu količinu toplotne energije, pogoršavajući globalno zagrevanje i ubrzavajući topljenje leda. Prosečna temperatura 2025. bila je oko 1,43°C iznad predindustrijskih nivoa, dok više od 90% viška energije odlazi u okeane čiji je toplotni sadržaj dostigao novi maksimum. Mogući dolazak El Niño faze u drugoj polovini 2026. mogao bi pogoršati situaciju i dovesti do novih temperaturnih rekorda. WMO i UN pozivaju na hitnu tranziciju sa fosilnih goriva na obnovljive izvore.
UN Upozorava: Klima Je Prekoračila Granice — El Niño Može Doneti Nove Rekorde
[Getty Images]
Agencija Ujedinjenih nacija za meteorologiju upozorava da je klimu Zemlje danas više izbačenu iz ravnoteže nego u bilo kom periodu zabeleženom u istoriji.
Svetska meteorološka organizacija (WMO) navodi da planeta akumulira znatno više toplotne energije nego što je u stanju da je oslobodi, a glavni uzrok tog energetskog disbalansa su gasovi staklene bašte, pre svega ugljen-dioksid (CO2) nastao sagorevanjem fosilnih goriva.
Ta dodatna energija je 2025. dovela do novog rekorda u zagrevanju okeana, ubrzanog topljenja glečera i smanjenja morskog leda. Više od 90% viška energije koju Zemlja zadržava završava upravo u okeanima, što ima dalekosežne posledice po morski život, intenzitet oluja i nivo mora.
Ključni pokazatelji: Prosečna globalna temperatura u 2025. bila je oko 1,43°C iznad predindustrijskih nivoa, a poslednjih 11 godina su najtoplije otkako postoje merenja (od 1850.). Koncentracija CO2 u atmosferi je na najvišem nivou u najmanje dva miliona godina.
[BBC]
António Guterres: "Planeta je gurnuta preko svojih granica. Svaki ključni klimatski indikator svetli crveno."
WMO ističe da je višak toplote naročito evidentan u gornjih 2 km okeana, čiji je toplotni sadržaj dostigao novi maksimum. U 2024/25. svetski glečeri su zabeležili jednu od pet najgorih godina po gubitku leda, a morski led na oba pola bio je tokom većeg dela 2025. na ili blizu rekordno niskih vrednosti.
Prirodni ciklusi Pacifika igraju važnu ulogu u kratkoročnim fluktuacijama: La Niña je donekle ublažila proseke 2025, dok je 2024. pojačana fazom El Niño. Dugoročne prognoze sada ukazuju na visoku verovatnoću formiranja El Niño faze u drugoj polovini 2026., što bi — uz već postojeći trend zagrevanja izazvan ljudskim aktivnostima — moglo potaknuti nove temperaturne rekorde i uvesti period pojačanih ekstremnih vremenskih događaja.
Dr John Kennedy, WMO: "Ako pređemo u fazu El Niño, videćemo povećanje globalne temperature i potencijalno nove rekorde."
[BBC]
Izveštaj takođe povezuje rastuće temperature sa intenzivnijim talasima vrućine, širenjem bolesti poput dengua i većim rizikom od požara i suša. Primer je trenutni ranosezonski toplotni talas u jugozapadnom delu SAD, gde su temperature u nekim regionima prelazile 40°C — događaj koji je, prema brzom analizama istraživača, bio "praktično nemoguć" bez ljudskog uticaja na klimu.
Šta ovo znači za Srbiju i region: Iako su efekti lokalno različiti, porast globalnih temperatura utiče i na Balkan kroz veću učestalost toplotnih talasa, promene u padavinama i potencijalno intenzivnije vremenske nepogode. Stručnjaci i međunarodne institucije pozivaju na bržu tranziciju sa fosilnih goriva na obnovljive izvore i na prilagodljive mere u poljoprivredi, vodi i urbanom planiranju.
Zaključak: WMO-ov izveštaj ponovo naglašava neophodnost hitne globalne akcije: smanjenje emisija stakleničkih gasova, ubrzana energijska tranzicija i priprema za posledice koje se već osećaju i koje će trajati decenijama.
Prof. Celeste Saulo, WMO: "Ljudske aktivnosti remete prirodnu ravnotežu i s posledicama ćemo živeti stotinama i hiljadama godina."
Pomozite nam da budemo bolji.
