Istraživanje iz 2014. ukazalo je na mogući ogroman "rezervoar" vode u pređaznoj zoni plašta, oko 400 milja (≈644 km) ispod Severne Amerike. Ako voda čini samo 1% po težini stena u toj zoni, to bi moglo odgovarati ~3x zapremini svih okeana. Voda tamo postoji kao hidroksilne (OH) grupe ugrađene u mineral ringwoodit, a dokazi dolaze iz >2.000 seismometara i laboratorijskih sintetizovanih uzoraka.
Ogroman „Okean“ Zarobljen U Steni 400 Milja (≈644 km) Ispod Nogu
Earth's oceans viewed from space - Getty Images/Getty Images
Obično mislimo da je voda na Zemlji uglavnom na površini ili blizu nje. Ipak, istraživanje iz 2014. godine dovelo je u pitanje tu pretpostavku: tim naučnika iz Northwestern University i University of New Mexico objavio je dokaze o velikom koncentrisanom sadržaju vode oko 400 milja (≈644 km) ispod Severne Amerike, u takozvanoj pređaznoj zoni plašta.
Šta su tačno otkrili?
Istraživači procenjuju da ukoliko voda čini samo ~1% po težini stena u toj zoni, ukupna količina bi odgovarala otprilike tri puta zapremine svih svetskih okeana. Međutim, to nije "slobodna" tečnost koju bismo mogli izvaditi - pod ekstremnim pritiscima i temperaturama na tim dubinama vodeni molekuli se ne nalaze kao kapljice, već u obliku hidroksilnih (OH) grupa koje su hemijski vezane za kristalnu rešetku minerala.
Ringwoodit — kameni nosač vode
Taj mineral se zove ringwoodit — svetloplava faza silikata koja nastaje samo pri velikim pritiscima i temperaturama duboko u unutrašnjosti Zemlje. Hydroksilne grupe mogu biti ugrađene u njegovu kristalnu strukturu, pa stene bogate ringwooditom mogu pohranjivati velike količine "vode" u hemijskom obliku.
Vibrant blue layers flowing in a pattern - Kaito Wai/Shutterstock
Kako su došli do dokaza?
Istraživački tim je koristio seizmičke podatke sa preko 2.000 seismometara raspoređenih širom SAD koji su registrovali talase od vise od 500 zemljotresa. Seizmolozi su pratili promene brzine talasa dok su prolazili kroz različite slojeve: stene koje sadrže vodu obično usporavaju seizmičke talase. U pređaznoj zoni su uočili takvo usporavanje, dosledno prisustvu materijala sa visokim sadržajem OH grupa.
Ove nalaze su dodatno podržali laboratorijski eksperimenti: naučnici su sintetizovali ringwoodit i izlagali ga pritiscima i temperaturama sličnim uslovima u unutrašnjosti Zemlje, te su utvrdili kako zasićeni ringwoodit utiče na seizmički odgovor. Kao što je koautor Steve Jacobsen rekao za New Scientist, vodom bogate stene deluju "kao da znoje".
Zašto je ovo važno?
Otkriće menja pogled na moguć izvor Zemljinih okeana. Dominantna teorija dosad je bila da su kometi i asteroidi doneli veliku količinu vode, ali prisustvo ogromnih zaliha "ugrađene" vode u plaštu sugeriše da je deo vode mogao postepeno izbijati iz unutrašnjosti tokom geoloških epoha.
Napomena: Ova "voda" nije dostupna za direktno korišćenje — nalazi se hemijski vezana u mineralima pod ekstremnim pritiscima stotine kilometara ispod površine.
Ovo istraživanje je primer kako kombinacija seizmologije i laboratorijskih eksperimenata može otkriti skrivene rezervoare unutar planete i promeniti razumevanje njenog geološkog i vodnog ciklusa.
Pomozite nam da budemo bolji.
