Evropski parlament je podržao paket koji omogućava upućivanje odbijenih tražilaca azila u "povratne centre" izvan EU i pooštravanje sankcija za neregularne migrante, glasovima 389:206. Mera je izazvala podele — pristalice ističu da bi hubovi mogli odvraćati od ilegalnih prelazaka, dok organizacije za ljudska prava upozoravaju na rizike kršenja prava i pravne praznine. Nekoliko zemalja, uključujući Nemačku i Dansku, radi na dogovorima sa trećim državama, dok EU pokušava da unapredi sistem repatrijacije koji trenutno vraća oko 20% naređenih za odlazak.
Parlament EU Dao Zeleno Svetlo Za "Povratne Centre" Van Unije — Strože Kazne Za Neregularne Migrante
Migrants off the coast of France in March 2026 (Sameer Al-DOUMY)(Sameer Al-DOUMY/AFP/AFP)
Evropski parlament je u četvrtak podržao paket mera koji predviđa pooštravanje sankcija za neregularne migrante i mogućnost njihovog upućivanja u takozvane "povratne centre" izvan teritorije EU. Predlog je podržan glasovima 389 prema 206, uz značajnu podršku centro-desnih i krajnje desnih poslaničkih grupa, čime je preskočen važan parlamentarni prag ka konačnom usvajanju.
Šta predviđa reforma
Reforma omogućava otvaranje centara van granica EU u koje bi bili upućivani migranti čiji su zahtevi za azil odbijeni. Dodatno, predviđaju se strože sankcije za one koji odbiju da napuste teritoriju, uključujući mogućnost pritvora i zabranu ponovnog ulaska u EU.
Podrška i protivljenje
Pristalice mera, među kojima su predstavnici nekoliko država članica, tvrde da bi takvi hubovi mogli delovati odvraćajuće i smanjiti pokušaje ilegalnih prelazaka. "Presudne promene uvedene ovom regulativom omogućavaju da se jednostavno garantuje: ako ilegalno dođete u Evropu, nećete ostati ovde", izjavio je francuski poslanik iz centro-desnog bloka Francois-Xavier Bellamy.
"Sada istrajavamo na tom putu i cilj nam je da postignemo dogovore sa trećim zemljama do kraja ove godine", rekao je nemački ministar unutrašnjih poslova Alexander Dobrindt.
S druge strane, mnoge organizacije za ljudska prava i deo javnosti oprezno odbacuju ili kritikuju predlog. Međunarodni komitet za spasavanje (IRC) upozorava da bi takvi centri mogli postati "pravne crne rupe", smeštene van jurisdikcije EU gde se ne može pouzdano garantovati poštovanje osnovnih prava. Grupa od 70 nevladinih organizacija u februaru je upozorila da reforma otvara prostor za "ICE-style" sprovođenje imigracione politike, aludirajući na oštre prakse američke službe Immigration and Customs Enforcement.
Prethodni primeri i pravni izazovi
Dosadašnji pokušaji sličnih rešenja nailazili su na probleme: Velika Britanija je obustavila planove za deportacije u Ruandu, a italijanski projekti za preradu migranata u Albaniji suočeni su sa sudskim preprekama i skromnim odzivom. Zbog toga neki članovi EU, uključujući Francusku i Španiju, sumnjaju u efikasnost i zakonitost povratnih centara.
Dalji koraci i praktični izazovi
Nešto zemalja — među njima Danska, Austrija, Grčka, Nemačka i Holandija — i dalje istražuje opcije za uspostavljanje takvih centara i pokušava da sklopi sporazume sa trećim državama. Evropski zvaničnici i države članice će u daljim pregovorima s Parlamentom razmatrati ključna pitanja, poput opsega pretražnih ovlašćenja za pronalaženje neregularnih migranata i mehanizama za zaštitu prava u centrima.
Jedan od glavnih motivatora za strožiji pristup je i težnja da se poboljša sistem repatrijacije: trenutno se procenjuje da oko 20% osoba kojima je naloženo da odu zaista bude vraćeno u zemlju porekla.
Zaključak: Paket deluje kao odgovor na rastući politički pritisak u nekoliko država članica, ali otvara pravna, praktična i etička pitanja koja će verovatno biti predmet daljih pregovora i sudskih sporova.
Pomozite nam da budemo bolji.
