Grčka je sprovela nacionalnu trogodišnju procenu rizika za antičke lokalitete i identifikovala 19 hitnih lokacija koje su najugroženije zbog požara, poplava, ekstremnih vrućina i erozije. Projekat je finansiran sa preko 20 miliona evra i predviđa uvođenje detektora požara, izradu planova zaštite za više od 60 lokacija i širenje mreže na 40 lokaliteta do 2030. Poseban fokus je na Olimpiji, Delfima, Dionu i obalnim lokalitetima.
Klimatske promene prete antičkim lokalitetima u Grčkoj: 19 hitnih mesta i plan do 2030.
The monuments, scattered across the country, earn Greece millions of dollars in tourism revenue (Angelos TZORTZINIS)(Angelos TZORTZINIS/AFP/AFP)
Pojačani požari, češći talasi ekstremnih vrućina i porast nivoa mora primorali su grčke vlasti da sistematski procene rizike za antičke lokalitete koji svake godine privlače stotine hiljada turista i donose značajne prihode od turizma.
Rezultati trogodišnje studije
Nakon trogodišnje analize (2022–2025) koju su sproveli Nacionalni univerzitet u Atini, Nacionalna istraživačka fondacija i drugi naučni centri, Ministarstvo kulture identifikovalo je 19 lokaliteta kojima je potrebna hitna zaštita. Projekat, finansiran sa više od 20 miliona evra iz EU i nacionalnih izvora, obuhvata procenu izloženosti požarima, poplavama, talasima vrućine i eroziji obale.
Koji su prioriteti
Među prioritetnim lokalitetima su: Olimpija (ugrožena šumskim požarima), Delfi (rizik od klizišta), Dion (sklon poplavama), kao i obalni lokaliteti kao što su Delos i Heraion na Samosu koji su izloženi eroziji. Pored njih, obuhvaćeni su i Knosos, Mikena, Mitrina, Filippi, Rod i drugi.
"Naša zabrinutost je akutna — oblast Antioke Olimpije je prostrana, s mnogo spontane vegetacije, i potrebne su kontinuirane i ciljane intervencije," rekao je gradonačelnik Olimpije Aristides Panagiotopoulos.
Mere, tehnologija i plan do 2030.
Ministarstvo planira da do 2030. proširi mrežu na 40 lokaliteta. Ove godine je predviđena isporuka novih detektora požara na 21 lokaciju, a biće izrađeni i planovi zaštite od požara za preko 60 lokaliteta. Projekat uključuje interdisciplinarne timove klimatologa, geologa, inženjera, konzervatora, arhitekata i stručnjaka za građevinske materijale.
Lokalne prepreke i preventivne aktivnosti
Primena mera suočava se sa izazovima: mnogi lokaliteti se nalaze u ruralnim zonama sa ograničenom infrastrukturom, a nekadašnja pravila zaštite sprečavala su stvaranje protivpožarnih pojaseva u zaštićenim zonama. Kako je ministarka kulture Lina Mendoni navela, promenjen je pristup i sada se kombinuju zaštita kulturne baštine i preventivne intervencije.
Šumski stručnjak Panagiotis Lattas ističe da su ove godine padavine bile oko 40% iznad proseka, što je podstaklo bujno rastinje koje treba počistiti pre sezone požara. Region Ilije zabeležio je velike požare 2007., a zatim ponovo 2021., 2022. i 2024. godine, što dodatno naglašava potrebu za stalnim nadzorom i hitnim merama.
Dostupnost i bezbednost posetilaca
Uz zaštitu spomenika, pažnja je usmerena i na bezbednost posetilaca: skraćeno je radno vreme na Akropolju radi izbegavanja najtoplijeg dela dana, a u Delfima su uvedene privremene saobraćajne mere i montirane žične mreže uz litice kako bi se umanjio rizik od odrona.
Zaključak
Grčka nacionalna procena rizika predstavlja značajan korak u očuvanju bogate kulturne i istorijske baštine suočene s ubrzanim klimatskim promenama. Iako su finansiranje i planovi konkretni, uspeh zavisi od koordinacije državnih i lokalnih vlasti, pravovremenih preventivnih radova i kontinuiranog naučnog nadzora.
Pomozite nam da budemo bolji.
