Studija objavljena u Current Biology analizirala je 111 kostiju šestomesečnog neandertalca iz Severne Izraela (51.000–56.000 godina) i otkrila da su njegove kosti i lobanja delovale zrelije nego što je ukazivao razvoj zuba. Histološka analiza zuba sugeriše mlađi biološki uzrast, što ukazuje na brži telesni i moždani razvoj neandertalaca. Nalaz podržava prethodna istraživanja o robusnijoj građi i sugeriše adaptacije na zahtevnije klimatske uslove.
Neandertalske bebe bile su veće i brže rasle, pokazuje nova studija
Raphael Gaillarde / Gamma-Rapho via Getty Images / Futurism
Analiza ostataka šestomesečnog neandertalca iz pećine na severu Izraela ukazuje da su neandertalske bebe bile krupnije i razvijale se brže nego bebe modernih ljudi. Iako su dimenzije kostiju i lobanje sugerisale veću telesnu zrelost, histološka analiza zuba ukazala je na mlađi biološki uzrast.
Šta su otkrili naučnici
Tim iz Izraela i Evrope detaljno je proučio 111 kostiju pronađenih kod deteta koje je živelo pre oko 51.000–56.000 godina. Kombinovanjem podataka o volumenu dugih kostiju, zapremini endokraniјalne šupljine i mikroskopskom ispitivanju rasta zuba, autori rada objavljenog u Current Biology zaključuju da su skelet i lobanja pokazivali robustniji razvoj, dok su zubi pokazali da je stvarni hronološki uzrast bio manji.
"Verujem da je histološki uzrast zuba tačniji od uzrasta procenjenog po volumenu dugih kostiju ili endokraniјalnoj šupljini kada se radi o tako malom uzrastu", rekla je Ella Been, profesorka anatomije i antropologije na Tel Aviv University i prva autorka rada.
Kako to tumače istraživači
Ovo nije izolovan nalaz: ranija istraživanja iz 2022. takođe su ukazala da je skeletna građa neandertalaca bila robusnija nego kod savremenih ljudi. Autori sugerišu da su brži telesni i moždani razvoj i veća potrošnja energije tokom ranog detinjstva mogli biti adaptivni odgovori na hladnije i zahtevnije klimatske uslove u kojima su Neandertalci živeli.
Navodi se i da su mnogi primerci iz iste pećine pronađeni još u 1960-ima, dok su detaljnije analize započete tokom 1990-ih. Ova studija je prva sveobuhvatna analiza svih 111 kostiju deteta iz tog nalazišta.
Širi kontekst
Neandertalci su naseljavali Evropu i zapadnu Aziju pre otprilike 400.000–40.000 godina. Razlike u brzini rasta i telesnoj konstituciji pomažu da se razumeju njihove strategije preživljavanja. Iako su se razlikovali po građi i razvoju, postoje i dokazi o kontaktima i razmeni gena između neandertalaca i ranih modernih ljudi — najverovatnije kroz ukrštanje između muškaraca neandertalaca i žena modernih ljudi, što je ostavilo tragove u genomima savremenih populacija.
Zaključak: Studija produbljuje razumevanje ranog razvoja neandertalaca i ističe da različiti biološki markeri (kosti naspram zuba) mogu davati različite procene starosti kod vrlo mladih jedinki. To je važno za rekonstrukciju neandertalske biologije i njihovih adaptacija na preistorijske uslove.
Pomozite nam da budemo bolji.
