Iran tvrdi da njegov nuklearni program ima isključivo civilne namene, dok SAD zahtevaju potpuni prekid obogaćivanja urana. Obogaćivanje podrazumeva pretvaranje urana u gas (UF6) i odvajanje lakšeg U-235 u centrifugama; prelaz sa 60% na 90% može, prema nekim procenama, potrajati samo nekoliko nedelja. Procena od oko 440 kg urana obogaćenog na 60% predstavlja značajan rizik ako bi se daljim obogaćivanjem pretvorila u materijal za približno 10–11 jednostavnih bojevih glava. Diplomatija, nadzor IAEA i sporazumi kao što su JCPOA i NPT ostaju ključni za smanjenje tog rizika.
Obogaćivanje urana: Koliko Brzo Iran Zaista Može Napraviti Nuklearnu Bombu?
INTERACTIVE - update_Where is uranium found map nuclear-1776865649
Predsednik SAD Donald Trump izjavio je da bi novi nuklearni sporazum sa Iranom trebalo da bude „znatno bolji“ od sporazuma iz 2015. (JCPOA), iz kojeg su SAD izašle 2018. U sred aktuelnih pregovora Vašington traži da Iran prekine obogaćivanje urana. Iran tvrdi da mu je program isključivo civilan, ali stručne procene i zalihe koje Teheran poseduje podižu zabrinutost.
INTERACTIVE How uranium turns into fuel nuclear reactor-1776853142
Šta je uran i kako se obrađuje
Uran je gust, prirodno radioaktivan metal koji se koristi kao gorivo u nuklearnim reaktorima i, pri visokom stepenu obogaćenja, u bojevim glavama. Ruda se prerađuje u nekoliko koraka pre obogaćivanja:
INTERACTIVE - How does uranium enrichment work centrifuge_updated-1776865507
- Yellowcake – prerađena ruda u obliku praška.
- Uran-tetrafluorid („zelena so“) – nastaje tretmanom yellowcake-a.
- Uran-heksafluorid (UF6) – bela kristalna supstanca koja prelazi u gas pri blago povišenoj temperaturi i spremna je za centrifuge.
- Uran-dioksid i gorivne pelete – krajnji proizvodi za nuklearne reaktore (posle obogaćivanja i hemijske konverzije).
Izotopi i obogaćivanje
Prirodni uran se sastoji uglavnom od U-238 (~99,3%) i malog dela U-235 (~0,7%). Zbog toga što U-235 može održavati lančanu fisijsku reakciju, on se izdvoji procesom obogaćivanja. Najčešće se koristi centrifugiranje UF6 gasa: brze centrifuge potiskuju teži U-238 prema zidovima, a lakši U-235 se skuplja bliže centru.
The then-President Mahmoud Ahmadinejad inspecting the Natanz nuclear plant in central Iran, March 2007 [Handout/Iran President’s Office via EPA]
Nivoi obogaćenja i upotreba
IAEA klasifikuje obogaćenje ovako:
INTERACTIVE - How long does it take to enrich uranium_updated-1776865509
- Nisko obogaćeno (LEU): ispod 20% U-235. Komercijalni reaktori koriste 3–5%.
- Visoko obogaćeno (HEU): iznad 20% U-235. Istraživački reaktori i medicinski izvori koriste 20–85%, a bojeve glave zahtevaju ~90%.
- Depletovani uran: ostatak sa <0,3% U-235, koristi se za oklopne i industrijske namene.
Koliko je teško doći do oružnog nivoa?
Napredovanje u obogaćivanju nije linearno: prelazak sa prirodnog (~0,7%) na ~20% zahteva znatno više rada nego prelazak sa 20% na 90%. Zato je strateški važna količina već visoko obogaćenog urana. Napredak se meri u separativnim radnim jedinicama (SWU).
INTERACTIVE - Nuclear weapons NPT members-1776853134
Procene za Iran
Prema javnim procenama i izjavama stručnjaka kao što je Ted Postol (MIT), Iran je imao značajne kapacitete centrifuga, uključujući napredne IR-6 modele. IAEA i drugi izvori procenjuju da Teheran poseduje oko 440 kg urana obogaćenog na 60% (procena iz članka). Po tim proračunima, ta količina, ako bi bila dodatno obogaćena do ~90%, mogla bi biti teoretski dovoljna za proizvodnju oko 10–11 jednostavnih uranijumskih bojevih glava.
INTERACTIVE - TImeline of Iran nuclear programme JCPOA-1776853136
"Prelazak od prirodnog urana do 60% obogaćenja, što je Iran već postigao, zahteva približno pet godina i oko 5.000 SWU. Ako želim da pređem sa 60% na 90%, potreban mi je samo ~500 SWU, pa bi taj korak mogao trajati samo nekoliko nedelja," kaže Postol.
Postol takođe ukazuje da su zalihe i oprema delimično zaštićene podzemnim objektima (npr. Fordu/Fordow), što vojni napad čini manje pouzdanim putem za potpuno eliminisanje sposobnosti. On procenjuje da kaskada centrifuga može stati u relativno mali prostor i raditi uz malu snagu.
INTERACTIVE - which countries have nuclear weapons-1776853140
Diplomatski okvir i značaj sporazuma
Ugovor o neširenju nuklearnog oružja (NPT) iz 1968. priznaje pravo država na mirnu upotrebu nuklearne energije uz nadzor. JCPOA iz 2015. ograničavao je iransko obogaćivanje na 3,67% i uveo inspekcije u zamenu za ukidanje sankcija; SAD su se povukle 2018. što je dovelo do ponovnog rasta iranskih aktivnosti i zaliha.
U aktuelnim pregovorima Iran je, prema izveštajima, spreman da "downblenduje" deo urana obogaćenog na 60% na oko 20% (mešanjem sa depletovanim uranom), što bi smanjilo neposredan rizik od brzog prelaska na oružni nivo.
Šta ovo znači za bezbednost?
Glavne poruke su: količina već visoko obogaćenog urana skraćuje vreme potrebno za dostizanje nivoa pogodnog za bojevu glavu; diplomatski mehanizmi, inspekcije i ograničenja proizvodnje i skladištenja ostaju ključni za kontrolu rizika. Istovremeno, tehničke i logističke prepreke, međunarodni nadzor i političke odluke i dalje igraju odlučujuću ulogu.
Napomena: Svi tehnički podaci zasnivaju se na javno dostupnim procenama i izjavama stručnjaka citiranih u originalnom tekstu. Precizne zalihe, stanje opreme i brzina obogaćivanja mogu varirati u zavisnosti od stanja postrojenja i taktike održavanja i skrivenih kapaciteta.
Pomozite nam da budemo bolji.
