Nova studija u časopisu Nature pokazuje da Atlantic Meridional Overturning Circulation (AMOC) može oslabiti i do 50% do 2100. Usporavanje tog oceanskog „konvejera“ može promeniti regionalne temperature, obrasce padavina i nivo mora, sa posebnim efektima u Evropi, na istočnoj obali SAD i u monsunskoj zoni. Iako potpuni kolaps ostaje malo verovatan, rizik od bržih i naglih promena je veći nego što se ranije mislilo.
Upozorenje: Ključna atlantska struja (AMOC) Može Slabiti Do 50% Do 2100. — Šta To Znači Za Globalnu Klimu
This image shows how the AMOC carries warm water northward and brings cooler water southward in the Atlantic Basin.
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature upozorava da Atlantic Meridional Overturning Circulation (AMOC) — veliki deo globalne okeanske cirkulacije koji prenosi toplotu između ekvatora i severnih predela — može oslabiti i do 50% do 2100. godine. To bi moglo imati značajne i regionalno različite posledice po temperature, padavine i nivo mora.
Šta je AMOC i zašto je važan?
AMOC prenosi toplu, slanu površinsku vodu iz tropskih krajeva ka severu, dok se hladnija, gušća voda vraća prema jugu na većim dubinama. Ovaj „konvejer“ pomaže raspodelu toplote i utiče na klimatske obrasce širom sveta — od Evrope i severnog Atlantika do monsunske klime u tropskim regionima.
This image shows what would happen if the AMOC were to slow. Cooler water would stay to the north, while warmer water would stay near the tropics.
Glavni nalazi studije
Autori su kombinovali klimatske modele sa realnim posmatranjima temperature i saliniteta kako bi suzili nesigurnosti u projekcijama. Rezultati pokazuju ne samo veće očekivano usporavanje nego ranije procene, već i povećan rizik da se sistem približi kritičnim pragovima brže nego što se mislilo.
Moguće posledice
- Regionalne promene temperature: Studija navodi mogućnost hlađenja Arktika za približno 11°F (~6°C) u određenim scenarijima, dok bi Antarktik mogao doživeti lokalno zagrevanje navedeno kao više od 12°F.
- Podizanje nivoa mora na istočnoj obali SAD: Usporavanje AMOC-a može doprinijeti dinamičkom povećanju nivoa mora duž istočne obale SAD, čime raste rizik od obalnih poplava.
- Promene padavina i monsuna: Pomak u raspodeli okeanske toplote može poremetiti obrasce padavina u tropskim regionima i promeniti monsunske sisteme od kojih zavise milijarde ljudi.
- Uloga okeana kao rezervoara ugljen-dioksida: Promena cirkulacije može umanjiti apsorpciju CO2, što bi po studiji doprinelo dodatnom globalnom zagrevanju reda ~0,36°F (~0,2°C).
Neizvesnosti i kontekst
Iako potpuni kolaps AMOC-a tokom ovog veka i dalje većina naučnika smatra malo verovatnim, značajno usporavanje može dovesti do neočekivanih i bržih promena. Direktna merenja AMOC-a postoje samo poslednjih nekoliko decenija, pa istorijska varijabilnost i tačna udaljenost od mogućih „tipping point“-ova ostaju nejasni.
Earth System Analysis and Earth Resilience Science Unit, Potsdam Institute for Climate Impact Research
Autori upozoravaju da su raniji modeli možda podcenili usporavanje zbog suptilnih pristrasnosti u simulacijama saliniteta i temperature u kritičnim oblastima Atlantskog okeana — male greške koje mogu imati veliki uticaj na proces koji pogoni AMOC.
Šta pratiti i šta to znači za javnost?
Ovo istraživanje naglašava potrebu za nastavkom i proširenjem posmatranja okeana, poboljšanjem modela i međunarodnom saradnjom u prilagođavanju na moguće promenjene uslove (obalna odbrana, upravljanje vodnim resursima, poljoprivreda). Iako su efekti regionalni i razlikuju se u zavisnosti od lokacije, poruka je jasna: promena u AMOC-u može izazvati značajne posledice koje zahtevaju pripremu.
Izvor: Istraživanje objavljeno u Nature. Autorka pokrivanja: Jennifer Gray (weather.com).
Pomozite nam da budemo bolji.
