Broj ljudi je porastao sa manje od milion do oko 8 milijardi, a masovna upotreba fosilnih goriva promenila je atmosferu. Novo istraživanje pokazuje da se najekstremniji scenario emisija sada smatra malo verovatnim zbog promenjenih trendova u upotrebi fosilnih goriva. Ipak, globalna prosečna temperatura je bar privremeno prešla prag od 1,5°C, a postoji rizik od nepovratnih „tipping point“ prekretnica. Potrebna je hitna i dosledna akcija kako bi se smanjili rizici za buduće generacije.
Dobre i loše vesti o klimi — Astrofizičar objašnjava šta nas čeka
O (Photo by Lukas Schulze/Getty Images)Getty Images
Ljudi su izuzetno uspešan oblik života: pre nekoliko stotina hiljada godina bilo nas je manje od milion (svi u Africi), a danas nas je oko 8 milijardi i nastanjujemo celu planetu. Ta uspešnost, međutim, ima svoju cenu. Energija koju smo izvukli iz planete — pre svega u obliku uskladištene sunčeve energije, tj. fosilnih goriva — promenila je atmosferu i gura klimatski sistem u nepoznatom smeru.
Dobra vest
U radu objavljenom pre nekoliko nedelja, naučnici su zaključili da se najekstremniji scenario emisija koji su ranije koristili u projekcijama može izbaciti sa stola. Drugim rečima, najcrnji mogući put razvoja u kome bi emisije nastavile da rastu bez ograničenja sada se smatra malo verovatnim.
Zašto je to dobra vest? Zato što je promena posledica stvarnih podataka o tome kako se menja upotreba fosilnih goriva: globalni trendovi i politika su smanjili verovatnoću najgoreg scenarija. To je važno dostignuće i zaslužuje da se zabeleži — ali ne znači da su svi problemi rešeni.
Examples of different future emissions trajectories. Because we've taken climate action the most extreme of these have now been deemed unlikely to occur. Most of the others still pose problems for our kids though.Wiki Commons
Loša vest
I pored povoljnijeg pomeraja verovatnoća, i dalje guramo Zemlju u novo klimatsko stanje. Naučnici su dugo koristili prag od 1,5°C porasta prosečne globalne temperature kao važnu granicu koju treba izbeći jer veće promene znatno povećavaju rizike po društvo i ekosisteme. Nedavno su zabeleženi globalni uslovi koji, makar privremeno, prelaze taj prag — i postoji realna mogućnost da uskoro dođemo u poziciju da ga trajno pređemo.
Prekoračenje 1,5°C otvara put potencijalno nepovratnim procesima i „tipping point“ prekretnicama (npr. velika brzina topljenja ledenih masa, promene u cirkulaciji okeana, ili masovne promene u ekosistemima) koje mogu brzo i nepredvidivo promeniti klimu.
Zaključak: Ima pomaka u pravom smeru — najgori scenario je manje verovatan — ali to ne umanjuje činjenicu da smo već u klimatskim promenama čije posledice će trajati generacijama. Potreban je hitan, uporan i širok spektar mera za ublažavanje i prilagođavanje.
Izvor: adaptirano iz originalnog članka objavljenog na Forbes.com.
Pomozite nam da budemo bolji.
