Trovanje bombonima u Bradfordu (1858) desilo se kada je apotekarski šegrt greškom izdao arsenik umesto gipsa koji je upotrebljen pri proizvodnji humbug bombona. Najmanje 20 ljudi je poginulo, stotine su se razbolele, a incident je izazvao snažan javni revolt. Kao direktna posledica ubrzano su usvojeni stroži zakoni o mešanju hrane i regulaciji farmaceuta.
Bomboni Koji Su Ubijali: Kako Je Greška U Apoteci U Bradfordu (1858) Promenila Zakon
The Deadly Mistake That Turned Candy Into a Killerjayk7 - Getty Images
1858. — Bradford, Engleska. Jedna naizgled mala ušteda u procesu proizvodnje slatkiša dovela je do jednog od najsmrtonosnijih slučajeva trovanja hranom u viktorijanskoj Britaniji. Priča o "Humbug Billyju" i zatrovanim humbug bombonima postala je simbol opasnosti neadekvatne regulative hrane i prodaje otrova.
William "Humbug Billy" Hardaker nije lično pravio bombone: kupovao ih je od poslastičara Josepha Neala u Stone Streetu, Bradford, i prodavao na Greenmarketu (kasnije poznat kao Kirkgate Market). Neal je često štedljivim zamenama smanjivao troškove — deo šećera je zamenjivao belim prahom koji su u gradu nazivali 'daft' (gips, tj. plaster of Paris).
U nedelji pre pijace 30. oktobra 1858. Neal je ostao bez 'dafta' i zamolio je podstanara da kupi 12 funti u obližnjoj apoteci vlasnika Charlesa Hodgsona. U apoteci je bio Hodgsonov šegrt, William Goddard, koji je iz skladišta uzeo 12 funti iz jednog od dva neoznačena bureta belog praha — ne znajući da jedno sadrži obični gips, a drugo arsenik.
Gips je, umesto šećera, završaо u smesi za humbug bombone. Hardaker je preuzeo bombone 30. oktobra i primetio je tamniju boju; Neal ga je uverio da su bezbedni, pa je Hardaker prodao veliki deo iste serije na pijaci. Već sutradan, 31. oktobra, počele su brzo da stižu informacije o naglim mučninama, povraćanju i smrtima među onima koji su pojeli te bombone.
Među prvim žrtvama bili su Joseph Scott (14), Elijah Wright (9), Orlando Burran (5) i John Henry Burran (2). Dok su neki lekari mislili da je reč o zarazi, dr John Henry Bell povezao je simptome sa bombonima i poslao uzorke na analizu Reinschovim testom (gretje uzorka sa bakarnim trakama). Test je potvrdio prisustvo arsenika.
Istraga, sud i posledice
Do 4. novembra zvanično je prijavljeno 18 smrtnih slučajeva; konačan službeni bilans bio je 20 poginulih i oko 200 koji su se razboleli, mada savremeni stručnjaci smatraju da je stvarni broj ugroženih verovatno veći, jer su zaraženi bomboni pronađeni i u Leedsu i u Boltonu.
Policija je uhapsila Goddarda (šegrta koji je izdao prah), Hodgsona (vlasnika apoteke) i Neala (proizvođača). Pred sudijom Baron Warrenom tokom decembra 1858. utvrđeno je da nema dokaza dovoljnih za krivično gonjenje Neala i Goddarda, a kasnije ni Hodgsona — svi su oslobođeni. Presuda je izazvala gnev javnosti i dovela do široke debate o propisima.
Promena zakona
Incident u Bradfordu postao je ključni katalizator za jačanje regulative hrane i farmaceutskih usluga. Među zakonima koje je uticao su Arsenic Act 1851 (već postojao, ali nedovoljno efektivan), zatim Adulteration of Food or Drink Act 1860 i Pharmacy Act 1868, kojim su uvedeni stroži kriterijumi za kvalifikovane farmaceute i bolja kontrola prodaje otrova poput arsenika.
Hardaker je takođe stradao posredno: pojeo je jedan od bombona i pretrpeo delimičnu paralizu. Umro je 1866. i sahranjen je u neobeleženom grobu koji je ponovo otkriven u martu 2026. Incident je kasnije satirično prikazan u ilustraciji Johna Leecha za časopis Punch, koja prikazuje skelet kako meša humbug s gipsom i arsenikom.
Pouka: Greške u lancu nabavke i nedostatak jasnih propisa o prodaji otrovnih supstanci mogu imati katastrofalne posledice. Bradfordski slučaj pokazuje koliko su sistem i standardi važni za javno zdravlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
