Bab el-Mandeb Pod Pretnjom: Huti Tvrde Da Su Napali Saudijske Tankere i Najavljuju Blokadu

Huti pobunjenici iz Jemena tvrde da su napali dva saudijska tankera u Crvenom moru i najavili blokadu tjesnaca Bab el-Mandeb, ključnog prolaza za ulaz u Crveno more. Ako se blokada ostvari, posledice za svetske pomorske i energetske tokove mogle bi biti ozbiljne.

Ulaz u Crveno more

Tjesnac Bab el-Mandeb, poznat na arapskom kao „Kapija suza“, nalazi se na južnom kraju Crvenog mora i povezuje ga sa Zalivom Aden u Indijskom okeanu. Dužine je oko 100 km, a na najužem delu širok je približno 30 km, razdvajajući Jemen na Arapskom poluostrvu od Džibutija i Eritreje na Rogu Afrike.

Strateška trgovačka ruta

Crveno more i Bab el-Mandeb predstavljaju jedan od najvažnijih pomorskih koridora između Evrope i Azije. Tankeri i teretna plovila prolaze ovuda kako bi stigla do Sueskog kanala i Sredozemnog mora, čime se put do Evrope i Severne Amerike skraćuje za hiljade kilometara.

Prema izveštaju Uprave Sueskog kanala, oko 26.000 brodova je prošlo kroz Sueski kanal 2023. godine, ali je taj broj pao na oko 12.700 do 2025. nakon talasa napada u regionu.

Ključna naftna ruta

Prema podacima Američke uprave za informisanje o energiji (EIA), oko 12% svetskih pošiljki nafte prolazilo je kroz Bab el-Mandeb 2023. godine. Napadi hutija tokom sukoba u regionu doveli su do naglog smanjenja pomorskog saobraćaja kroz Rdeče more, dok je istovremeno zatvaranje Hormuškog tjesnaca podiglo važnost Bab el-Mandeba za globalni izvoz nafte.

Analitičari su zabeležili da je izvoz Saudijske Arabije preko luke Yanbu porastao početkom godine na rekordnih oko četiri miliona barela dnevno, pre nego što se blago smanjio — što je predstavljalo značajan udar na uobičajene rutine isporuka prema Aziji.

John Evans iz PVM-a navodi da su isporuke iz Yanbua dostigle oko 75% saudijskog izvoza u mirnodopskom režimu. Andreas Krieg (King's College London) upozorava:

"Istovremena kriza u Hormuzu i Bab el-Mandebu proizvela bi mnogo veći šok nego bilo koja od tih blokada pojedinačno."

U slučaju zatvaranja Bab el-Mandeba, brodovi bi morali da idu severno kroz Suez, pređu Mediteran, prođu Gibraltarski tjesnac i obiđu Afriku — put koji bi, prema proceni stručnjaka, produžio trajanje putovanja sa oko 20 na približno 50 dana.

Pretnja pomorskom saobraćaju

Poslednji talas napetosti u regionu eskalirao je krajem februara, kada su izveštaji naveli američke i izraelske vojne udare na iranske objekte, a Teheran uzvratio udarima u regionu. Do sada su huti uglavnom bili po strani, ali su sukobi između Huta i Saudijske Arabije eskalirali u julu, kada su razmene vatre popustile prekidu vatre iz 2022. godine.

Huti su tokom rata u Gazi već izvodili napade na brodove u Crvenom moru i Zalivu Aden, navodeći da ciljaju plovila povezana s Izraelom. Napadi su često izvođeni relativno jednostavnim sredstvima — dronovima i projektilima — zbog blizine pomorskih ruta obali.

Odgovor međunarodne zajednice uključivao je vojne akcije SAD i Velike Britanije protiv ciljeva u Jemenu i pokretanje evropskih napora za zaštitu plovnog puta (npr. Operacija Aspides). Ipak, promet kroz tjesnac još nije dosegao nivo iz 2023. — i mnoge velike kompanije ponovo ispituju rizike slanja brodova kroz ovaj prolaz.

Šta to znači za globalno tržište

Blokada Bab el-Mandeba, naročito ako se dogodi istovremeno sa problemima u Hormuzu, mogla bi da izazove značajnije prekide u snabdevanju, rast cena i promeni trgovinske tokove. Posledice bi bile osetne na tržištima nafte, osiguranja i pomorskog transporta, a uticaj bi se preneo i na potrošače i industriju širom sveta.