Može Li Suec Spasiti Azijske Uvoznike Nafte Ako Huti Zatvore Bab el‑Mandeb?

Dvadesetak sati nakon što su jemenski Huti najavili blokadu saudijskih luka, dva tankera sa saudijskom sirovom naftom — Rodos i Xin Long Yang — promenila su kurs u Crvenom moru, što je prvi jasno opaženi znak da pretnja utiče na izvoz iz Yanbua (Kpler).

Šta se desilo?

Tanker Rodos i Xin Long Yang, koji su zajedno nosili oko 2,8 miliona barela sirove nafte, okrenuli su se ka severu umesto da nastave kroz Bab el‑Mandeb — tjesnac između Jemena i Roga Afrike. Pretnja Huta i isključivanje AIS transpondera kod nekih brodova podstakli su zabrinutost da će i crvenomorski koridor postati nebezbedan za komercijalnu plovidbu (Kpler, LSEG).

Zašto je to važno za snabdevanje?

Pre konflikta, oko petine svetskog izvoza nafte i LNG prolazilo je kroz Straits of Hormuz. Tokom poslednjih meseci, saobraćaj je znatno opao zbog tenzija između SAD i Irana. Saudijska Arabija je deo proizvodnje preusmerila cevovodima ka Yanbuu na Crvenom moru; u junu je preko te luke izvezeno oko 4,1 miliona barela dnevno — što je približno 64% količina koje bi inače išle kroz Hormuz (Kpler).

Suec kao alternativa — prednosti i mane

Ruta kroz Suecki kanal izbegava i Hormuz i Bab el‑Mandeb, pa na prvi pogled deluje kao logična alternativa za dostavu nafte ka Aziji. Međutim, ta opcija nosi velike logističke i troškovne posledice:

• Produženje tranzita: Putovanje iz Yanbua do Južne Koreje preko Sueca bi iz oko 24 dana moglo da poraste na ~54 dana, zavisno od destinacije (Kpler).
• Tip tankera: Većina pošiljki iz Yanbua se ukrcava na VLCC brodove koji, kad su potpuno natovareni, ne mogu proći Suec. Potrebni su Suezmax tankeri ili postupci lighteringa/iskrcavanja preko SUMED cevovoda, što usporava i poskupljuje isporuke.
• Veći troškovi: Duži plov i dodatne operacije povećavaju potrošnju goriva, premije osiguranja i frejt — što pojačava pritisak na cene nafte i dostupnost tankera.

Ko je najviše izložen?

Posledice bi najviše osetila Azija: oko 6 miliona barela dnevno trenutno prolazi kroz Bab el‑Mandeb ka Azijskim tržištima, od čega oko dve trećine potiče iz Saudijske Arabije (Kpler). Indija je najranjivija — više od polovine njenih uvoza ide tim putem. Drugi značajni uvoznici su Pakistan, Filipini, Južna Koreja, Japan, Tajvan i Kina.

Moguće posledice i alternative

Ako oba ključna prolaza ostanu pod pritiskom (Hormuz i Bab el‑Mandeb), očekuju se:

• Produženje vremena isporuke i rast troškova frejta
• Više premija osiguranja za tankere i smanjena dostupnost brodova
• Pritisak na globalne rezerve i potencijalno višim cenama nafte — teški udar na rafinerije i snabdevanje dizelom u Evropi ako dođe do napada na saudijske rafinerije

Analitičari navode alternative poput povećanja uvoza iz Rusije, SAD ili Venecuele, ali svaka od ovih opcija ima ograničenja: velike količine ruske nafte takođe prolaze Crvenim morem, dok su rafinerijski i logistički kapaciteti SAD i Rusije ograničeni (Yemen Data Project; Kpler; komentari eksperata).

"Suec može ublažiti neke posledice, ali ne može u potpunosti zameniti efikasnost direktnih ruta kroz Hormuz i Bab el‑Mandeb," kažu analitičari.

Ukratko, Suec jeste moguća alternativa, ali skupa i spora. Ako blokade i napadi potraju, tržište bi moglo osetiti značajnije poremećaje — što bi pogodilo posebno azijske uvoznike i povećalo globalne cene energije.