Novo istraživanje u Science Advances pronašlo je magnetna svojstva u 74 od 96 testiranih vrsta pčela, što sugeriše da magnetorecepcija može biti šira i starija od očekivanog. Signal je prisutan kod društvenih, samotnih, noćnih i podzemno gnijezdećih pčela, a slični tragovi zabeleženi su i kod drugih insekata. Autori ističu da prisustvo magnetnih čestica nije konačan dokaz funkcionalne navigacije — potrebni su eksperimenti sa živim jedinkama.
74 od 96 testiranih vrsta pčela pokazuju magnetizam — magnetorecepcija je verovatno šira i starija nego što se misli
Photo Credit: iStock
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Science Advances otkriva da su u uzorku od 96 vrsta pčela magnetna svojstva prisutna kod 74 vrste. Rezultati sugerišu da sposobnost detektovanja Zemljinog magnetnog polja — magnetorecepcija — može biti rasprostranjenija i evolutivno starija nego što se dosad pretpostavljalo.
Kako je sprovedeno istraživanje
Tim na čelu sa Laurom Russo sa Univerziteta Tenesi analizirao je osušene muzejske primerke pčela koji predstavljaju različite grane pčelinjeg stabla. Umesto da prate žive jedinke, istraživači su insekte samleli u prah i potom pomoću magnetometra merili magnetne signale iz dobijenog materijala.
Glavni nalazi
Magnetni tragovi su pronađeni u 74 od 96 testiranih vrsta. Ti signali nisu bili ograničeni samo na društvene medonosne pčele — pojavili su se i kod samotnih, noćno aktivnih vrsta, kao i kod pčela koje gnezde u zemlji ili u nadzemnim gnezdima. Uočena je i tendencija da veće jedinke daju jače magnetne signale, a društvene vrste su u proseku pokazale jače vrednosti od samotnih, ali osobina je rasprostranjena kroz više porodica.
Šira biološka i evoluciona perspektiva
Autori su takođe testirali i druge insekte — bube, ose i muve — i zatekli magnetna svojstva i kod njih. To podržava hipotezu da je magnetizam stara i evolucivno očuvana osobina u insektima, možda prisutna pre razdvajanja savremenih grupa pčela.
Ograničenja i naredni koraci
Istraživači ističu da prisustvo magnetnih čestica u uzorcima predstavlja indikaciju mogućnosti magnetorecepcije, ali nije konačan dokaz da te čestice služe za navigaciju. Da bi se potvrdila funkcionalna uloga, neophodni su eksperimenti sa živim jedinkama koji bi verificirali ponašanje i reakciju na promene magnetskog polja.
Osim toga, magnetni signali su registrovani u različitim delovima tela, što dovodi u pitanje ranije teorije o jedinstvenom mestu senzora i podstiče dalje anatomskobiološke studije.
Zašto je to važno
Pčele su ključne za oprašivanje useva i divljih biljaka. Ako veliki broj vrsta koristi magnetna polja — čak i kao sekundarni ili pomoćni sistem orijentacije — to može promeniti način na koji razumemo kretanje, ponašanje i otpornost pčela u uslovima promenjenih pejzaža i klimatskih izazova. Ovo ima implikacije i za očuvanje biodiverziteta i bezbednost poljoprivrede.
„Zaključili smo da je magnetizam verovatno drevna, dobro očuvana osobina,“ kaže Laura Russo, ali dodaje: „Međutim, ne možemo to dokazati“ bez daljih eksperimenata sa živim insektima.
Pomozite nam da budemo bolji.
