Cottonwood požar i megapožari na Zapadu: Zašto klima potkopava tradicionalnu prevenciju

Zvaničnici i zakonodavci nedavno su obišli ožiljak od razornog Cottonwood požara u Juti i zatekli štetu koju su nakon plamena izazvale kiša i poplave.

Cottonwood požar je izgoreo više od 97.000 acres (~39.000 hektara). Požar je izbio 22. juna i, prema Utah Fire Info, do kasnog četvrtka bio je oko 95% suzbijen.

Krivica za loše upravljanje ili posledice klime?

Nakon obilaska, neki zakonodavci su krivili nedovoljno upravljanje šumama — tvrdeći da bi prorđivanje stabala i kontrolisane paljevine smanjile količinu goriva i umanjile rizik od katastrofalnih požara. "Ako bi šume bile prorijeđene — mnogo manje stabala po jutru, i možda neke kontrolisane paljevine da se ukloni podrast — jednostavno ne bi bilo goriva koje bi ove požare pretvorilo u katastrofu", rekao je predstavnik Bruce Westerman (R-ARK).

"Vreme i klima prevazilaze uticaj goriva pri određivanju šta se dešava u šumskim krajevima," rekao je Dominik Kulakowski, profesor geografije na Clark University. "Implikacija je da gubimo sposobnost da upravljamo šumskim požarima."

Klimatski trendovi koji menjaju igru

Stručnjaci upozoravaju da toplija i suvlja klima tokom poslednje dve decenije znatno povećava rizik od velikih požara. NOAA ukazuje da su temperature više, suše duže, a ekstremni vremenski događaji učestaliji. Novo istraživanje objavljeno u Proceedings of the National Academy of Sciences navodi da je teška snežna suša u Gornjem slivu reke Kolorado — koja je pogodila i Jutu — sada oko 14 puta verovatnija nego na početku industrijskog perioda.

Ograničenja tradicionalnih metoda

Šumske prakse usmerene na smanjenje goriva — poput stvaranja zaštitnih pojaseva oko kuća (defensible space), prorjeđivanja stabala i planiranih kontrolisanih paljevina — i dalje pomažu, ali u uslovima ekstremne vrućine i suše često nisu dovoljne. Kulakowski i drugi istraživači upozoravaju da velike, brze vatre mogu preskočiti puteve i razdelnike stotine metara široke; iskre i užareni delovi mogu putovati i na udaljenost oko milje (~1,6 km).

Primera radi, Cottonwood požar se u jednom trenutku proširio za oko 20.000 acres preko noći dok su vatrogasci evakuisali domove i pokušavali da zadrže plamen.

Posledice za oporavak šuma

Kako se intenzitet i učestalost megapožara povećava, smanjuje se i sposobnost šuma da se prirodno obnove. Ekstremne temperature i visoka toplota mogu destabilizovati tlo i ubiti seme i korene — što dovodi do manje preživelih stabala i manjih šansi za regeneraciju. U nekim oblastima drveće koje se vrati može biti drugačije vrste (npr. aspeni umesto četinjača), a u najtežim slučajevima vegetacija se uopšte ne obnavlja, što vodi ka lokalnom kolapsu ekosistema.

Politika i lokalne mere

Bipartizanski predlog zakona "Fix Our Forests Act" predlaže kreiranje zona upravljanja požarima (fireshed management areas) u kojima bi federalne agencije brže i pojednostavljeno sprovođile tretmane goriva. Predlog još nije prošao glasanje u Senatu.

Stručnjaci sa terena, kao što su Larissa Yocom i Bradley Washa sa Utah State, naglašavaju da i dalje postoje primeri gde upravljanje gorivom pravi razliku te da lokalne mere — uklanjanje drvenih gomila, čišćenje podrasta i održavanje prostora oko kuća — često odlučuju da li kuća preživi požar. Ipak, priznaju da su „prosečne“ mere osmišljene za manje požare, a ne za ove ekstremne megapožare koje diktira klima.

Zaključak

Dok tretmani goriva i dalje imaju mesto u strategiji zaštite, sve očigledniji uticaj klimatskih promena zahteva kombinaciju pristupa: širi programi upravljanja šumama, promene u politici (kao što je cilj novog zakona), i prilagođene lokalne mere pripreme i otpornosti. Bez toga, megapožari poput Cottonwood događaja mogu postati učestaliji i razorniji.

Ovaj tekst je prilagođena i unapređena verzija izvorne priče objavljene u Grist (objava 31. jul 2026).