Studija Elliota Campbella objavljena u Science pokazuje da zamena i relativno novog benzinskog automobila električnim može smanjiti emisije tokom životnog veka vozila za približno 50%. Break‑even tačka je oko 18.000 milja (~18 meseci prosečne vožnje), a koristi su veće u regionima čija mreža koristi više obnovljivih izvora. Izuzeci su plug‑in hibridi i vozila sa veoma niskom godišnjom upotrebom.
Benzinac Radi? Ipak Razmislite o Električnom — Studija: Do ~50% Manje Emisija
Your gas car works fine. Consider an EV anyway, scientists say.
Pre nekoliko godina, naučnik za životnu sredinu Elliot Campbell je ljudima postavljao jednostavno pitanje: zašto biste ili ne biste prešli na električno vozilo (EV)? Mnogi su mu odgovorili pitanjem — pošto proizvodnja EV‑a stvara emisije, nije li bolje što duže voziti svoj benzinski automobil?
Campbell, profesor na University of California, Santa Cruz, nije imao spreman odgovor i odlučio je da istraži pitanje. Njegova studija, objavljena u časopisu Science, razbija uobičajeni mit da je "najzeleniji auto onaj koji već imate". Rezultat: zamena čak i dvogodišnjeg benzinca električnim može smanjiti emisije tokom životnog veka vozila za otprilike 50%.
Kako je studija postavljena
Autori su prilikom analize namerno dali sve moguće prednosti vozilima sa unutrašnjim sagorevanjem — na primer, zanemarili su emisije već proizvedenih benzinskih automobila (posmatrali su ih kao "sunk cost"). Čak i uz takav pristup, EV je izašao kao klimatski povoljnija opcija, što ukazuje da vozači zabrinuti za klimu treba da razmotre prelazak čim im finansije i potrebe dozvole.
Glavni nalazi
Studija pokazuje da se dodatne emisije nastale pri proizvodnji EV‑a brzo "isplate" kroz niže emisije u vožnji. David Reichmuth iz Union of Concerned Scientists ističe da zamena starijih, manje čistih benzinskih automobila može doneti i velike koristi za kvalitet vazduha.
„Volim da popravljam stvari i da ih održavam u funkciji. Ali otkrili smo da postoji velika prednost u ranom povlačenju benzinskih vozila iz upotrebe.“ — Elliot Campbell
Prelazna tačka (break‑even) u emisijama prema Reichmuthovoj analizi je oko 18.000 pređenih milja, što prosečan vozač u SAD pređe za približno 18 meseci. Naravno, to zavisi od lokalne strukture električne mreže: tamo gde je elektricitet "čišći" (više hidro, vetar, solar), dobitak je veći.
Na primer, u delovima severnog dela države New York, gde je udeo hidroenergije visok, vožnja EV‑om je ekvivalentna benzinskom automobilu sa prosekom od oko 219 miljа po galonu (MPG). Čak i u regionima sa većim udelom uglja i gasa, EV nadmašuje benzince koji troše ispod ~68 MPG.
Izuzeci i ograničenja
Studija identifikuje nekoliko izuzetaka: plug‑in hibridi (PHEV) često imaju veće baterije i kompleksniji profil korišćenja, pa zamena može biti manje jasna klima‑dobit; takođe, ako je automobil drugi u domaćinstvu i retko se koristi (nizak godišnji pređeni put), ekološka računica može biti drugačija.
Autori navode i praktične brojke: da bi se "karbonski dug" proizvodnje novog EV‑a vratio, potrebno je preći oko 4.400 milja (auto) odnosno oko 6.700 milja (kamionet) godišnje — što je ispod prosečnih ~12.500 milja godišnje u SAD, pa su koristi već sada realne za mnoge vozače.
Politika i dalje teme za istraživanje
Campbell i koautor napominju da studija ne uključuje troškove prelaska na EV (veći početni troškovi, ali niži operativni troškovi) i ne uzima u obzir detaljno emisije povezane sa izvlačenjem i transportom nafte do pumpe. Predlažu dublje ekonomske analize i bolje praćenje reciklaže baterija kao načina da se dodatno smanje emisije.
Najdirektnija politička implikacija je podsticanje zamene najzagađujućih vozila — primer iz 2009. („cash for clunkers“) pokazuje da takvi programi brzo troše budžet, pa Reichmuth kaže da je učinkovitije sprečiti prodaju prljavih benzinskih vozila i olakšati prvobitni izbor EV‑a (više opcija, subvencije, infrastruktura).
Tekst je zasnovan na izvornoj priči objavljenoj u Grist i studiji u časopisu Science.
Pomozite nam da budemo bolji.
