Grčke vlasti uhapsile su italijanske krijumčare crvenog korala na Skopelosu, čiji je teret procenjen na oko €800.000 i bio je namenjen za Italiju. Porast potražnje u luksuznoj modi i visoka cena (do €5.000/kg za vrhunske primerke) podstiču ilegalnu trgovinu. FAO/GFCM i HCMR sprovode istraživanja (2020–2023), ali u Grčkoj i dalje postoje velike praznine u mapiranju i trasabilnosti, što povećava rizik od prekomerne eksploatacije.
Uhvaćeni krijumčari crvenog korala na Skopelosu: teret procenjen na oko €800.000 i rastuća pretnja populacijama
Coral trafficking ring exposed on Aegean island: What is red coral used for and how big is the threat?
Grčke vlasti uhapsile su članove italijanske bande koji su, prema proceni, izvadili crveni koral sa morskog dna oko ostrva Skopelos; teret je procenjen na oko €800.000 i, kako se veruje, bio je namenjen izvezu u Italiju. Predmet je u istrazi, a istražitelji ispituju i tačnu rutu kojom bi koral napustio Grčku.
Kako funkcioniše trgovina i zašto je vredna
Crveni koral (Corallium rubrum) vekovima je predmet sakupljanja i trgovine u Sredozemlju, a Italija, naročito grad Torre del Greco kod Napulja, dugo je centar njegove obrade i proizvodnje nakita. Koral visoke klase može dostići i do €5.000 po kilogramu, što privlači i legalne i ilegalne tokove robe.
Porast potražnje
U proteklim godinama crveni koral se vratio u modne i luksuzne kolekcije velikih kuća, što je dodatno podiglo potražnju. Tako se ograničeni i sporo rastući prirodni resurs našao pod većim pritiskom tržišta.
Bracelets made with turquoise, 925 silver, carnelian, red coral and green aventurine, archive image - AP Photo
Ilegalna trgovina, trasabilnost i rizici
Zbog visoke cene postoji razvijen paralelni crni trg, sa rutama iz južne Evrope i Severne Afrike ka Evropi. Prema istraživanju Earth Journalism Network, u Alžiru se procenjuje da se ilegalno izveze i do tri tone crvenog korala godišnje, pri čemu je Italija jedan od glavnih odredišta.
Jedan od najvećih problema je trasabilnost: kada sirovi koral stigne u radionice i preradi se u nakit, mnogo je teže utvrditi njegov poreklo i razlikovati legalni od ilegalnog materijala.
"Morska dna Grčke nisu mapirana," navodi Maria Salomidi iz HCMR-a, ukazujući da iako su identifikovane zone sa formacijama korala, potpuna slika rasprostranjenosti još nije dostupna.
Istraživanja i mere
Generalna komisija za ribarstvo u Sredozemlju (GFCM) pri FAO i Hellenic Centre for Marine Research (HCMR) sproveli su istraživački program 2020–2023. Cilj je bio poboljšanje znanja o statusu populacija crvenog korala i jačanje mehanizama upravljanja i trasabilnosti, ali u Grčkoj i dalje postoje značajne praznine u mapiranju i podacima.
Red coral colonies found at depths of more than 70 m in Greece by the HCMR/FAO survey - ΕΛΚΕΘΕ/FAO
Ekološki značaj i posledice
Crveni koral nije biljka već morska životinja sa kalcijumskom skeletnom strukturom. Raste vrlo sporo: velika, zrela kolonija može zahtevati i do 100 godina da se formira. Hronična prekomerna eksploatacija i skrivena ilegalna trgovina mogu trajno ugroziti ove populacije i biodiverzitet koji zavisi od njih.
Kontekst i kultura
Upotreba crvenog korala seže do praistorije, a u antičkoj mitologiji njegov nastanak objašnjen je kroz priču o Perseju i Meduzi. Danas nauka i konzervacija pokušavaju da uspostave ravnotežu između ekonomskog interesa i očuvanja prirodnog resursa.
Zaključak
Slučaj na Skopelosu ukazuje na sistemski problem: visoka vrednost i ograničenost crvenog korala podstiču ilegalnu eksploataciju, dok nedovoljna trasabilnost i nekompletni podaci otežavaju zaštitu. Potrebni su bolja kontrola, detaljnije kartiranje morskih staništa, međunarodna saradnja i veća svest kupaca kako bi se smanjio pritisak na populacije crvenog korala.
Pomozite nam da budemo bolji.
