Istraživanje obuhvata 80 vinograda u 13 regiona (2019–2021) i koristi analizu izotopa ugljenika kako bi procenilo uticaj suše na Pinot noir i Chardonnay. Chardonnay pokazuje linearan i prilagodljiv odgovor, dok Pinot noir ima jasnu "prelomnu tačku" nakon koje ključni metaboliti i aromatski profili brzo propadaju. Rezultat ukazuje da bi najbolji Pinot noir-i mogli postati ređi kako suše postaju učestalije, dok Chardonnay verovatno ostaje otporniji.
Pinot Noir U Opasnosti: Suše Mretve Za Najbolje Berbe?
(Sebastien Bozon/AFP/Getty Images)
Kako se Zapadna Evropa suočava sa jednim od najtoplijih i najsušnijih leta u zabeleženoj istoriji, vinogradari u najpoznatijim regionima sveta ubrzano započinju berbe — pod uslovom da im grožđe nije već uništeno požarima ili intenzivnom sušom.
Burned vineyards following a wildfire in Ponteves, southeastern France, in July 2026. (Thibaud Moritz/AFP/Getty Images)
Šta je istraživanje uradilo?
Tim stručnjaka iz Francuske, Nemačke i Argentine analizirao je uzorke dve popularne sorte, Pinot noir i Chardonnay, iz 80 vinograda u 13 vinskih regiona (Francuska, Italija, Nemačka, Portugal, Argentina) kroz berbe 2019–2021. Istraživači su procenjivali status vodenog stresa biljaka pomoću analize izotopa ugljenika u soku grožđa — metod pouzdan za određivanje dostupnosti vode čokotu.
YouTube Thumbnail
Ključni nalazi
Rezultati pokazuju različitu otpornost dve sorte na sušu i posledice za karakter vina (terroir):
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
- Chardonnay je pokazao linearan odgovor metabolita na povećani deficit vode, što ukazuje na veću prilagodljivost i postepeno menjanje profila ukusa u ekstremnijim uslovima.
- Pinot noir je otkrio jasnu "prelomnu tačku": metaboliti ostaju stabilni dok se ne pređe prag teškog vodenog deficita, nakon čega dolazi do naglog urušavanja molekula važnih za aromu i strukturu vina.
- Neki najsušniji regioni nisu zabeležili najveće deficite zahvaljujući primeni navodnjavanja, što pokazuje da upravljanje vodom može ublažiti neke efekte suše.
"Iako su istražene mnoge mogućnosti za adaptaciju proizvodnje vina na klimatske promene, promena sorti zaista je rizičan izbor za vrhunske vinske regione čiji karakter i reputacija u velikoj meri zavise od jedne ili nekoliko sorti," pišu autori.
Šta to znači za vino i vinare?
Studija sugeriše da bismo i u budućnosti mogli i dalje očekivati kvalitetne berbe Chardonnaya čak i u učestalijim sušnim godinama, dok najbolji Pinot noir-i mogu postati ređi. U regijama s jakom tradicijom (Burgundija, Šampanja, Dolina Loare) promena sorti je politički i tržišno komplikovana, pa su alternative kao što su navodnjavanje, promena prakse u usevu, selekcija klonova ili genetske intervencije razmatrane kao opcije poslednjeg reda.
Pinot noir vines seem to have a 'tipping point' for taste that's only going to become more frequent as climate change progresses. (Sebastien Bozon/AFP/Getty Images)
Rad je objavljen u časopisu Food Chemistry: X. Rezultati su relevantni i za vinsku industriju u Srbiji i regionu, gde su promene klime već primetne i gde vinogradari treba da razmotre strategije prilagođavanja.
Zaključak: Pinot noir pokazuje veći rizik od gubitka karakterističnih aroma pri ozbiljnom vodenom stresu, dok Chardonnay deluje fleksibilnije — što ima važne posledice za budućnost premium crvenih vina.
Pomozite nam da budemo bolji.
