Preliminarna, još nerecenzirana studija tima sa Univerziteta u Portu ukazuje na povezanost između sastava crevne i oralne mikrobiote i subkliničnih psihopatskih osobina. Analizirano je 200 odraslih, uz upitnike i uzorke krvi, pljuvačke i fecesa. Autori su uočili veću zastupljenost Allisonella, Prevotella i C. evryensis kod osoba sa višim skorovima psihopatije, dok je T. vincentii bio negativno povezan. Nalazi su korelativni i zahtevaju dodatna, kontrolisana istraživanja pre donošenja zaključaka o uzročnosti.
Nova studija (preprint): Povezanost crevne i oralne mikrobiote s psihopatskim osobinama
Shutterstock / Futurism
Preliminarni rad tima sa Univerziteta u Portu sugeriše da sastav crevne i oralne mikrobiote može biti povezan sa subkliničnim psihopatskim osobinama. Studija je objavljena u obliku preprinta i još nije prošla recenziju, pa su zaključci privremeni i zahtevaju dodatnu proveru.
Šta su autori ispitali?
Autori, predvođeni biomedicinskom naučnicom Carolinom Costa, analizirali su 200 odraslih učesnika koji su popunili specijalizovani upitnik za merenje psihopatskih crta ličnosti. Uz to su prikupljeni uzorci krvi, pljuvačke i fecesa radi određivanja bakterijskog sastava (mikrobiote).
Glavni nalazi
U radu se navodi da ukupna raznovrsnost mikrobiote nije bila povezana sa psihopatskim skorovima, ali su neke vrste bakterija bile češće kod ispitanika sa izraženijim psihopatskim crtama. Konkretno:
- Allisonella, Prevotella i C. evryensis pokazale su značajne pozitivne asocijacije sa višim skorovima psihopatije.
- T. vincentii bio je negativno povezan sa tim skorovima.
Kako autori tumače rezultate?
Autori ističu nekoliko mogućih veza: Allisonella je u nekim studijama bila povezana sa upalom i određenim oboljenjima, a inflamacija se smatra jednim od faktora koji može uticati na psihijatrijske simptome. Prevotella je u ranijim istraživanjima bila povezana sa razlikama u moždanim regijama koje učestvuju u obradi emocija, pažnje i senzornog ulaza, što može uticati na ponašanje.
„Hipotetišemo da sastav crevne i oralne mikrobiote može biti povezan sa subkliničnim psihopatskim osobinama ličnosti“, navode autori, uz napomenu da je ovo, koliko im je poznato, prvo istraživanje koje ispituje ovu vezu.
Ograničenja i opreza
Autori i uredno izvodeći kritičari ukazuju na nekoliko važnih ograničenja:
- Studija je korelativna — ne dokazuje uzročnost. Mikroorganizmi i ponašanje komuniciraju dvosmerno, pa nije jasno da li mikrobi utiču na crte ličnosti ili obrnuto.
- Uzorak od 200 učesnika je relativno mali za ovakve zaključke, a rezultati se mogu razlikovati između geografskih regija i populacija.
- Ispitanici su popunjavali samoprocene (upitnik), što uvodi mogućnost pristrasnosti u izveštavanju.
- Mogući su zamršeni konfaktori — navike ishrane, životna sredina, hormonske razlike i drugi faktori koji oblikuju mikrobiotu mogli bi da objasne uočene veze.
Zaključak
Studija predstavlja intrigantnu i provokativnu hipotezu o tome kako mikrobiom može biti povezan sa ekstremnijim crtama ljudskog ponašanja, ali je preuranjeno izvoditi zaključke o uzročnosti. Potrebna su veća, reprezentativnija i kontrolisana istraživanja, uključujući longitudinalne i eksperimentalne dizajne, kako bi se razjasnila priroda i mehanizmi te veze.
Napomena za čitaoce: Rezultati dolaze iz preprint verzije rada koja još nije prošla recenziju — treba ih tumačiti kao ranu indikaciju, a ne kao potvrđenu činjenicu.
Pomozite nam da budemo bolji.
