Nova analiza objavljena u Neurology ispituje preko 5.000 žena sa histerektomijom i nalazima sa autopsije mozga. Žene koje su tokom menopauze primale samo estrogen imale su oko 35% manju verovatnoću prisustva obeležja Alchajmerove bolesti, uključujući amiloidne plakove. Ipak, rezultati ne dokazuju uzročnost — potrebne su prospektivne studije koje prate vreme početka, formulaciju i trajanje terapije.
Autopsijska studija: Estrogen u menopauzi povezan sa 35% manjim znacima Alchajmera
—Lucy Lambriex—Getty Images
Alchajmerova bolest je češća kod žena nego kod muškaraca, a jedan od mogućih uzroka smatra se nagli pad estrogena nakon menopauze koji može uticati na mozak. Nova analiza objavljena u časopisu Neurology daje dodatne dokaze koji podržavaju tu hipotezu.
Istraživači su pregledali zdravstvene kartone i nalaze sa autopsija više od 5.000 starijih žena koje su prethodno imale histerektomiju. Autorima je posebno važno što su mogli da uporede nalaze tkiva mozga: žene koje su tokom menopauze primale samo estrogen imale su približno 35% nižu verovatnoću da u mozgu imaju tipične promene Alchajmerove bolesti, uključujući amiloidne plakove, u odnosu na žene koje nisu koristile estrogen.
Uključivanje autopsijskih podataka, kako ističe predavačica Jennifer Bruno sa Univerziteta Stanford, povećava objektivnost rezultata jer neuropatološki nalazi predstavljaju direktan dokaz prisustva bolesti, za razliku od kliničkih ocena kognicije koje nisu uvek jedinstveno dijagnostičke.
„Prethodne studije su se oslanjale na procene kognicije i kliničke dijagnoze, što nije isto kao patološki nalaz. Autopsijski podaci nam daju direktniji uvid u to šta se dešava u mozgu,“ kaže Bruno.
Važno je napomenuti da su prethodne studije o hormonskoj terapiji i riziku od Alchajmera dale mešovite rezultate. Najpoznatija je studija Women's Health Initiative (WHI) iz 2002. godine, koja je ukazala na povećan rizik od raka dojke i demencije kod žena na hormonskoj terapiji. Međutim, WHI je obuhvatila žene koje su bile u postmenopauzi i koristile kombinovanu terapiju estrogen plus progestin, što otežava direktno poređenje sa novom analizom koja ispituje estrogen-samo terapiju kod žena sa histerektomijom.
Koautori, uključujući Hadija Hosseinija sa Stanforda, naglašavaju da trenutni rezultati ne dokazuju uzročnost. Studija je retrospektivna i posmatra povezanost, a moguće su i druge razlike između žena koje su primale terapiju i onih koje nisu (tzv. confounderi).
Studija takođe ne daje detalje o tome kada su žene započele terapiju, koje formulacije su koristile i koliko dugo su bile na estrogenu — sve faktore koji bi mogli uticati na efekte na mozak. Autori pozivaju na dalje, prospektivne studije koje bi pratile žene od perimenopauze kroz menopauzu i merile biomarkere u krvi, cerebrospinalnoj tečnosti i neuroimaging nalaze.
Zaključak: nalaz da je estrogen-samo terapija povezana sa smanjenom verovatnoćom neuropatoloških obeležja Alchajmera je interesantan i vredan daljeg ispitivanja, ali za donošenje kliničkih preporuka potrebni su rigorozniji, kontrolisani i detaljno dizajnirani eksperimenti.
Pomozite nam da budemo bolji.
