Zašto 89% Ljudi Koji Podržavaju Klimu Ipak Gubi Političku Bitku

Velika većina javnosti želi snažniju klimatsku politiku — ali je ta većina nevidljiva. Globalne ankete pokazuju velike razlike između stvarne podrške i percepcije: dok 89% ljudi misli da vlade treba da rade više na klimatskim merama, 69% bi izdvojilo 1% prihoda za tu svrhu. Ipak, prosečna procena javnosti o tome koliko ljudi bi zaista platilo iznosi samo 43%.

Ključni nalazi

Dve velike studije daju istu sliku: u uzorku od skoro 130.000 ljudi u 125 zemalja, 89% smatra da vlade treba da pojačaju borbu protiv globalnog zagrevanja, a 69% bi izdvojilo 1% domaćeg prihoda mesečno za klimatske mere. Sličan rezultat je dao i UNDP-ov Peoples' Climate Vote (75.000 ispitanika u 77 zemalja) — oko 80% želi veće ambicije.

Međutim, socijalni fenomen pluralističkog neznanja pokreće problem: većina veruje da je manjina. U Studiji iz 2025. godine, 191 učesnik Skupštine Ujedinjenih nacija za životnu sredinu procenio je da samo 38% globalne javnosti bi dalo doprinos — stvarna cifra je bila 69%. Manje od 20% učesnika pogodilo je tačnu vrednost ili više.

Zašto većina gubi?

Pitanje nije samo broj onih koji podržavaju klimatsku politiku, već i kakvu političku cenu odlučivači očekuju za povlačenje ili ublažavanje tih politika. Ta kazna zavisi od četiri faktora:

The chart shows how much support climate action really has, and how badly we misjudge it. 69 percent of people worldwide say they are willing to give 1 percent of their income to fight climate change (blue bar). But when asked how many others would do the same, the public guesses 43 percent, and even UN summit attendees guess just 38 (gray bars). The support is real but almost no one can see it.

• Veličina — koliko ljudi podržava politiku (ovde većina dominira).
• Intenzitet — koliko su ljudi spremni da promene svoj glas zbog jednog pitanja (manjina često pobeđuje).
• Atribucija — da li je lako pripisati krivicu konkretnom donosiocu odluke (neposredne mere se povezuju s politikom, ublažavanje budućih rizika ne).
• Konzentracija — da li su nezadovoljni birači raspoređeni tamo gde se odlučuju izbori (swing-okolinske oblasti, glavni grad).

U praksi to znači da mala, besna i koncentrisana grupa može imati veći politički uticaj od velike, razložene i tihe većine. Primer je izborna pobeda u Uxbridgeu (jul 2023) rešena sa 495 glasova razlike, koja je dovela do odlaganja ključnih neto-nulta politika u Velikoj Britaniji, iako je naknadna YouGov anketa pokazala da 71% Britanaca i dalje podržava neto-nulu do 2050. Slična dinamika bila je vidljiva i tokom francuskih protesta protiv poreza na gorivo 2018.

Šta možemo učiniti? Vidljivost

Ne mora se menjati mišljenje protivnika — većina već postoji. Rešenje leži u smanjenju jaza u percepciji i povećanju vidljivosti podrške. Kad ljudi saznaju koliko drugih podržava klimatske mere, postaju spremniji da deluju. Konkretne taktike uključuju:

• Javno prijavljivanje glasačkih prioriteta i glasanje sa klimom na umu.
• Medijsko imenovanje odgovornih političara prilikom povlačenja mera (povećava atribuciju).
• Poslovni lideri i organizacije koji javno podržavaju čiste investicije.
• Kampanje koje prezentuju jasne, verodostojne podatke o stvarnoj podršci javnosti.

Prvi zadatak klimatskog pokreta više nije stvaranje većine — ona već postoji. Sada je posao da se većina sama sebi predstavi.

Zaključak

Matematika i psihologija zajedno objašnjavaju zašto velika većina gubi političku bitku: podrška je rasuta, nevidljiva i pogrešno procenjena. Povećanjem vidljivosti i preciznim naglašavanjem odgovornosti možemo promeniti političku računicu i učiniti povlačenja klimatskih mera politički skupim.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na Forbes.com.