Alžir uvodi engleski kao prvi strani jezik u trećem razredu od školske 2026/2027. Francuski će biti pomeren na četvrti razred, dok se paralelno uvode i promene na fakultetima i u javnoj sferi. Reforme su ubrzane nakon diplomatske krize sa Francuskom zbog Zapadne Sahare. Stručnjaci podržavaju cilj, ali upozoravaju na manjak praktične obuke nastavnika i potrebu za većim resursima i transparentnošću.
Alžir Menja Školsku Jezičku Mapu: Engleski Preuzima Mesto Francuskog u Nižim Razredima
Noureddine Bessadi views the language reforms as important [Al Jazeera]
Alžir je najavio veliku promenu u obrazovanju: od školske 2026/2027. engleski će postati jedini strani jezik koji se uči u trećem razredu osnovne škole, dok će francuski biti pomeren na četvrti razred. Odluku je 25. jula objavio ministar prosvete Mohamed Seghir Saadaoui, u okviru šire državne strategije koja već uvodi engleski i u fakultetske programe i javnu sferu.
Šta se menja i zašto
Prema planu, osmorođaci širom zemlje biće među prvim generacijama koje će naučiti engleski pre francuskog. Promene prate i prelazak nekih medicinskih i prirodno-istraživačkih fakulteta na nastavu na engleskom, uvođenje engleskog na vladine sajtove, postepeno iskazivanje engleskog na saobraćajnim znakovima, kao i uklanjanje francuskog sa pojedinih administrativnih dokumenata i avionskih karata.
Politički kontekst
Ova jezička reforma dobila je dodatni impuls posle zaoštravanja diplomatskih odnosa sa Francuskom — posebno nakon što je francuski predsednik javno podržao marokanske zahteve nad Zapadnom Saharom u julu 2024. godine, što je Alžir doživeo kao provokaciju. Dve zemlje su uzvratile proterivanjem diplomata, a tenzije su uticale i na ubrzanje okretanja prema engleskom.
Djamel Merah's children learned three languages from kindergarten level [Madjid Serrah/Al Jazeera]
Reakcije stručnjaka i praktčni izazovi
Ahmed Krim, pensinoni učitelj engleskog sa 30 godina iskustva, pozdravlja odluku ali upozorava: "To je dobra odluka, ali zahteva razmišljanje, planiranje i resurse." Krim ističe potrebu za obnavljanjem specijalizovanih centara za obuku nastavnika i vraćanjem modela koji kombinuje teoriju i praksu u školama.
Noureddine Bessadi: „U Alžiru svaka promena jezičke politike ima snažnu ideološku dimenziju — jezik je pitanje državnog identiteta posle kolonijalne borbe.“
Rafik Laceb, predavač engleskog na Univerzitetu Mouloud Mammeri, ocenjuje da je uvođenje engleskog u osnovne škole pozitivno, ali upozorava da je prelazak univerzitetskih studija na engleski bio „preuranjen i loše izveden“ — uz manjak kontaktnog časa, nedostatak procene realnog nivoa znanja studenata i slab nadzor napretka.
Nastavnici, regrutacija i praksa
Kritičari upozoravaju na nedostatak kvalifikovanih nastavnika. Ministarstvo je, prema izveštajima, u februaru regrutovalo oko 15.000 nastavnika engleskog za osnovne škole, a jedan izvor tvrdi da postoji dovoljno kadrova za početno uvođenje i da se eventualni manjak može popuniti angažovanjem ugovora.
Shelves of English-language books at the Librairie Libre Pensée in Tizi-Ouzou. Even before French recedes in public life, younger Algerians are turning to English — drawn less to the classics than to contemporary fiction and popular titles, a generational shift reshaping reading habits across the country [Madjid Serrah/Al Jazeera]
Međutim, većina današnjih nastavnika su univerzitetski obrazovani i često im nedostaje praktično, školom zasnovano iskustvo koje su nekada obezbeđivali postratni instituti za obuku nastavnika, ukinuti krajem 1990-ih.
Javni odziv i kulturne promene
Promene u jeziku ne dolaze samo odozgo. Knjižar Krimo Taleb iz Tizi Ouzou beleži rast potražnje za knjigama na engleskom, posebno među mlađim ženama; bestseleri poput Colleen Hoover, Ana Huang i J. K. Rowling postali su popularni među opštom publikom. Ipak, engleski štampani mediji i dalje su u začetku — u Alžiru zasad ne postoji redovan dnevni list na engleskom.
Statistika i regionalni kontekst
Prema Međunarodnoj organizaciji frankofonije (OIF), oko 15 miliona Alžiraca govori francuski — približno trećina stanovništva. U međuvremenu, u regionu se takođe događaju promene: Mali, Niger i Burkina Faso najavili su povlačenje iz OIF (proces koji je bio intenzivan između 2023. i 2025. godine), a neke zemlje redefinišu status francuskog u korist nacionalnih jezika ili engleskog.
Zaključak
Alžirova reforma je ambiciozna i ima i simboličku i praktičnu dimenziju. Stručnjaci i građani pozdravljaju cilj jačanja znanja engleskog, ali upozoravaju da uspeh zavisi od adekvatne obuke nastavnika, jasnoće kurikuluma, resursa i transparentnosti u sprovođenju. Bez tih elemenata rizik je da promena ostane uglavnom deklarativna.
Pomozite nam da budemo bolji.
