Nova studija Durham University i British Trust for Ornithology analizirala je 40 godina podataka sa 286 lokacija i utvrdila pad migracionih rezervi masti kod 33 afro-palearktne vrste. Ptice koje se pripremaju za jesenju migraciju nose manje masnih zaliha, dok prolećna migracija nije pogođena. Istraživači krive toplije i suše letnje uslove koji smanjuju dostupnost hrane i isušu staništa, što ugrožava uspeh dugih prelaza i povećava rizik po populacije.
Naučnici Upozoravaju: Ptice Selice Imaju Manje „Goriva“ Za Migracije — Posledice Po Evropu
Svake godine milioni ptica prelaze hiljade kilometara između Afrike i Evrope. Novo istraživanje Durham University i British Trust for Ornithology (objavljeno na platformi Zenodo) otkriva zabrinjavajući trend: ptice koje se pripremaju za jesenju migraciju imaju znatno manje masnih zaliha nego pre.
Ključni nalazi
Analiza obuhvata 40 godina podataka sa 286 lokacija širom Evrope i 33 afro-palearktne vrste selica. Istraživači su utvrdili značajan pad migracionih rezervi masti pre jeseni, dok prolećna migracija nije pokazala isti pad. Takođe je zabeleženo da ptice iz severne Evrope nakupljaju energiju ranije nego ranije, dok ptice na jugu to rade kasnije — što ukazuje na promene u fenologiji.
Zašto se to dešava?
Istraživači dovode promene u letnjim uslovima u vezi sa globalnim zagrevanjem u vezu sa smanjenom dostupnošću i kvalitetom insekata i plodova od kojih ptice stvaraju zalihe masti. Toplota i suša takođe isuše staništa i smanjuju broj pogodnih mesta za odmor i snabdevanje na rutama preko Sredozemlja i Sahare.
Posledice
Manje masnih zaliha znači da veći broj ptica može da ne uspe da pređe kritične deonice migracije, što povećava smrtnost i dodatno opterećuje već opadajuće populacije. Ptice selice imaju važnu ulogu u ekosistemima — kontroli insekata, rasprostranjivanju semena i zaštiti useva — pa njihov pad može imati šire posledice po poljoprivredu i biodiverzitet.
Šta se radi i šta možete učiniti
Konzervacione organizacije širom Evrope rade na zaštiti migracionih koridora, obnavljanju staništa i očuvanju ključnih odmorišta. Pojedinci mogu doprineti očuvanju biodiverziteta smanjenjem emisija (manje oslanjanja na fosilna goriva, prelazak na čistu energiju), stvaranjem pogodnih staništa u lokalnim zajednicama (sadnja autohtonih biljaka, očuvanje vlažnih područja) i podrškom programima zaštite ptica.
Zaključak: Iako prolećna migracija zasad nije pogođena, pad masnih rezervi pre jeseni i promene u fenologiji predstavljaju ozbiljnu pretnju uspehu migracija i stabilnosti populacija ptica u Evropi. Hitne mere očuvanja i smanjenja klimatskih uticaja su neophodne.
Pomozite nam da budemo bolji.
