Nova studija otkriva da Bermuda leži na podploči debljine oko 20 km, najverovatnije od ohlađene magme stvorene pre ~30 miliona godina. Analiza 396 zemljotresa pokazala je da ta podloga podiže arhipelag za oko 500 m i objašnjava efekat „plutanja“. Alternativna teorija uključuje metasomatsko podpločavanje i delimičnu serpentinaciju, ali seizmički podaci najviše podržavaju model ohlađene, guste stene ispod kore.
Zašto Bermuda „pluta“? Naučnici pronašli 20 km debelu podploču koja podiže arhipelag
Bermuda Rests on a One-Of-a-Kind Geologic OddityGary D Williams Jr. / 500px - Getty Images
Bermuda već dugo zbunjuje geologe: njen nastanak se ne uklapa u uobičajeni model ostrva nastalih iz vrućih mantlnih stupova (engl. plume), poput Havaja. Nova studija donosi ubedljivo objašnjenje — arhipelag izgleda kao da „pluta“ zato što leži na veoma debeloj i gustoj podploči stvorenoj pri njegovom formiranju.
Šta su istraživači otkrili
Istraživanje tima sa Yale Univerziteta, objavljeno u časopisu Geophysical Research Letters, pokazuje da se ispod Berme nalazi podploča debela oko 20 kilometara. Ta secka podloge verovatno predstavlja ohlađenu i stvrdnutu magmu nastalu tokom vulkanske faze formiranja arhipelaga pre otprilike 30 miliona godina.
Kako su došli do tog zaključka
Naučnici su analizirali seizmičke podatke iz 396 zemljotresa čiji su talasi prošli kroz plašt ispod Berme. Pomoću slaganja i filtriranja signala (stacking) izdvojili su karakteristike brzina i putanja talasa koje ukazuju na promenu u građi ispod kore. Ove anomalije najbolje odgovaraju debeloj, relativno gustoj podlozi — tzv. podploči — koja može da deluje kao „swell“ i podigne područje za približno 500 metara.
„U slučaju Berme nema dokaza za vrući mantlni stup ili aktivan lanac vulkana. Ipak, veliki batimetrijski swell opstaje i do sada nije bio objašnjen,“ napisali su autori William Frazer i Jeffrey Park.
Moguća porekla podploče
Najverovatnije objašnjenje je standardno underplating: magma se uzdigla ispod kore, nije eruptirala i ohladila se u gustu stenu ispod površine. Alternativa, kako ističe Park, jeste metasomatsko podpločavanje — prodiranje vrućeg materijala koje puca koru, dopušta ulazak morske vode i delimičnu serpentinaciju plašta. Ta opcija bi verovatno dovela do većih brzina P-talasa nego što su zabeležene, pa su rezultati skloniji modelu ohlađene magme.
Zašto mala gustina znači veliko uzdizanje
Premda je stena podploče samo oko 1,5% gušća od okolnog plašta, na geološkoj skali ta razlika je dovoljna da stvori opipljivo uzdizanje i objasni efekat „plutanja“ Berme iznad morskog dna.
Širi kontekst i ranija otkrića
Ovo otkriće dopunjava ranija istraživanja: 2019. međunarodni tim je pokazao da je vulkan koji je stvorio Bermudu verovatno izronio iz prelazne zone između gornjeg i donjeg plašta, a ne iz klasičnog mantlnog stupa. Sadašnja studija objašnjava kako zaostala podložna masa utiče na savremen izgled arhipelaga.
Zaključak
Bermuda ostaje mesto koje intrigira i javnost i naučnike: misteriozni nestanci brodova i aviona možda više pripadaju folkloru, ali prava misterija je geološka — skrivena u stotinama kilometara stena i talasa. Nova saznanja o podploči objašnjavaju zašto arhipelag deluje kao da „pluta“ i ukazuju na kompleksnu istoriju njegovog nastanka.
Pomozite nam da budemo bolji.
