Ogromna vruća masa ide prema Njujorku — Da li je razdvojila Grenland i Kanadu pre 80 miliona godina?

Nova studija upozorava na postojanje velike, vruće mase rastopljenog kamena u plaštu Zemlje, nazvane Northern Appalachian Anomaly (NAA), koja se polako pomera ispod severoistočne obale Severne Amerike i u pravcu Njujorka. Istraživači povezuju poreklo te mase sa razdvajanjem Grenlanda i Kanade pre oko 80 miliona godina i predlažu da ovakvi procesi u dubinama mogu dugoročno uticati na oblikovanje kontinenata i planinskih lanaca.

Šta je Northern Appalachian Anomaly (NAA)?

NAA je zona u donjem plaštu koja se prema procenama istraživača proteže oko 350 kilometara i trenutno leži na dubini od približno 200 kilometara ispod planinskog sistema Apalači (Appalachians) u regionu Nju Ingland. Autor studije i kolege koristili su geodinamičke simulacije, rekonstrukcije pokreta tektonskih ploča i seizmičku tomografiju da prate poreklo i istoriju ove anomalije.

Kako je nastala i kuda ide?

Istraživači prate poreklo NAA do oblasti Labradorskog mora, mesta gde su se Kanada i Grenland počeli razdvajati pre oko 80 miliona godina. U studiji se navodi da se „blob" (kapljica rastopljenog kamena) kreće prosečnom brzinom od oko 20 kilometara po milion godina. Po tim proračunima, masa je u dugoročnom, vrlo sporom kretanju u pravcu jugoistoka — prema metropolitanskom području Njujorka.

„Ovo toplotno uzdizanje dugo je predstavljalo zagonetku u geologiji Severne Amerike," rekao je vodeći autor Tom Gernon. "Naše istraživanje pokazuje da je ova pojava deo šireg, sporo pokretnog procesa duboko ispod površine koji može pomoći da razumemo zašto planinski lanci poput Apalača i danas izgledaju podignuto."

Teorija 'talasa u plaštu' i posledice

Studija nadograđuje ideju nazvanu „mantle wave" ili teorija talasa u plaštu, prema kojoj se rastopljeni materijal u donjem plaštu ponaša delimično poput lava-lampe: „kapljice" guste, vruće stene odvajaju se od dna litosferskih ploča, migriraju i izazivaju lokalno podizanje i promenu gustoće ploče iznad. Kada se takav blob nađe ispod kontinenta, toplota može učiniti deo kore „plovnijim", uzrokujući dodatno podizanje reljefa—što s vremenom utiče na stabilnost i visinu planinskih lanaca.

Koautor Sascha Brune ističe da se ovakve kapljice mogu formirati u nizu i kretati jedna za drugom, što objašnjava zašto se slične anomalije mogu nalaziti na udaljenim lokacijama od svog mesta nastanka.

Treba li da brinemo?

Iako se NAA pomera prema jugu i zapadu, brzine su izuzetno male: navedeni tempo od ~20 km po milion godina znači da će, prema autorima, centar anomalije proći ispod Njujorka tek za narednih ~15 biliona godina — broj koji je redom veličine daleko veći od starosti svemira (~13,8 milijardi godina). Drugim rečima, reč je o geološkom, ne humanom, vremenskom okviru.

Zaključak

Studija predstavlja interesantnu dopunu znanju o dugotrajnim procesima u plaštu koji mogu imati posledice na površini i poziva na dodatna istraživanja. Iako tvrdnje o vezi između NAA i razdvajanja Grenlanda i Kanade pružaju novi ugao gledanja na geološku istoriju regiona, naučnici naglašavaju da je potrebno više dokaza i daljih modeliranja da se potvrde detalji ove hipoteze.

Izvor: studija objavljena u časopisu Geology; navodi i izjave autora iz pratećeg saopštenja za javnost.