Autori komentara u časopisu New Contaminants iznose hipotezu da mikro- i nanoplastika u vazduhu može delovati kao nosač virusa jer ostaje suspendovana i ima dimenzije slične virusima. Površine tih čestica mogu hostovati mikroorganizme koji štite viruse od UV-zraka i isušivanja. Iako direktni dokazi još nisu čvrsti, naučnici smatraju da se ta mogućnost ne sme zanemariti i pozivaju na više istraživanja i mere za smanjenje zagađenja plastikom.
Upozorenje Naučnika: Sitne Plastike U Vazduhu Mogu Delovati Kao Nosači Virusa
Tim istraživača upozorava da mikro- i nanoplastika koja lebdi u vazduhu može predstavljati dodatni rizik kao potencijalni nosač virusa. Autori komentara objavljenog u časopisu New Contaminants analizirali su postojeće studije i posmatranja i ističu nekoliko razloga za zabrinutost, ali i potrebu za daljim istraživanjima.
Zašto su plastične čestice problem?
Prema autorima, sitne plastične čestice mogu ostati suspendovane u vazduhu dugo vremena, a njihove dimenzije se delimično preklapaju sa veličinom mnogih ljudskih virusa. To znači da bi čestice mogle transportovati virusne čestice na većim udaljenostima nego što to očekujemo od samih aerosola.
Površine Mikroplastike Mogu Štititi Patogene
Površine mikro- i nanoplastike često su naseljene bakterijama, gljivama i biofilmom koji mogu stvarati mikrookruženje pogodno za preživljavanje virusa — na primer time što ih štite od UV zračenja i isušivanja. Autori naglašavaju da je ova ideja zasnovana na zapažanjima i eksperimentalnim podacima, ali da direktni dokaz da plastika zaista služi kao vektor još nije čvrst.
"Da li ove čestice zaista deluju kao vektori još uvek nije dokazano," rekao je Huan Zhong, glavni autor komentara. "Ali dokazi su dovoljno jaki da više ne možemo ignorisati tu mogućnost."
Širi kontekst zdravstvenih rizika
Mikroplastika je široko rasprostranjena — nalazi se u vazduhu, vodi, zemljištu i hrani. Studije ukazuju da sitne plastične čestice mogu da uđu u organizam putem udisanja, gutanja ili apsorpcije i da se akumuliraju u organima, uključujući mozak i bubrege. Dosadašnja istraživanja povezuju izloženost mikroplastici sa zdravstvenim problemima kao što su određene vrste raka, reproduktivni poremećaji i neurodegenerativna oboljenja, mada su mehanizmi i obim tih efekata još predmet naučne debate.
Moguća rešenja i ograničenja
Zbog veoma male veličine, mikroplastika je teško ukloniti iz okoline, ali istraživači ispitaju različite metode smanjenja njenog prisustva. Na primer, neke studije su pokazale da proteini iz belanceta jajeta mogu pomoći u filtraciji plastike iz vode. Druga istraživanja sugerišu da probiotski preparati mogu ublažiti upalne i toksične efekte mikroplastike u crevima. Pojedine kompanije nude i ambiciozne (i skupe) usluge za navodno uklanjanje mikroplastike iz krvi, ali ove tvrdnje još uvek zahtevaju nezavisnu potvrdu i pažljivu evaluaciju.
Šta možete učiniti
S obzirom na neizvesnost i potencijalne rizike, najpraktičnija mera za pojedince i zajednice je smanjenje upotrebe plastike: izbegavanje jednokratnih proizvoda, upotreba višekratnih posuda i boca, pravilna selekcija i reciklaža otpada. Takođe je važno podržavati istraživanja i regulatorne mere koje ciljaju smanjenje emisije mikro- i nanoplastike u okolinu.
Napomena: Trenutni podaci ukazuju na moguću vezu između mikroplastike i širenja virusa, ali direktni dokaz da mikro- i nanoplastika funkcioniše kao prenosilac (vektor) još nije konačno potvrđen. Potrebne su dodatne, kontrolisane studije.
Pomozite nam da budemo bolji.
