Oreshnik Stupio u Borbenu Službu u Belorusiji — Moskva Najavljuje Do 10 Sistema i Domet Do 5.000 km

Ruski mobilni balistički raketni sistem Oreshnik, sposoban za nošenje nuklearnih bojevih glava, zvanično je stavljen u aktivnu borbenu službu u Belorusiji, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Ministarstvo je objavilo video-snimak na kojem se vide borbena vozila koja čine mobilni sistem srednjeg dometa kako manevrišu kroz šumski teren u okviru borbene obuke. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko prethodno je izjavio da je do sada u zemlju stigao prvi kontingent i da bi u Belorusiji moglo biti stacionirano do 10 takvih sistema.

Tehničke karakteristike i tvrdnje

Belorusko Ministarstvo odbrane navodi domet do 5.000 kilometara. Ruski mediji su proračunali da bi raketa, prema tim procenama, stigla do vazdušne baze u Poljskoj za oko 11 minuta, a do sedišta NATO-a u Briselu za približno 17 minuta. Ruski zvaničnici i državni mediji ističu i tvrdnje da višestruke bojeve glave Oreshnika mogu da ulaze u atmosferu brzinama do Mach 10 i da su veoma teške za presretanje, dok zvanično nema načina da se pre udara utvrdi da li raketa nosi nuklearni ili konvencionalni tip bojeve glave.

Kontext i predsedničke izjave

Predsednik Владимир Путин rekao je ranije ovog meseca da će Oreshnik stupiti na borbeno dežurstvo pre kraja godine i upozorio da će Moskva proširiti svoje ciljeve u Ukrajini ukoliko pregovori sa Kijevom ne zadovolje ruske zahteve. Ovo saopštenje dolazi u trenutku intenzivnih pregovora o mogućem mirovnom sporazumu, tokom kojih su SAD posredovale u razgovorima između Kijeva i Moskve.

Istorija upotrebe i pravni okvir

Rusija je prvi put testirala konvencionalno naoružanu verziju Oreshnika u novembru 2024. i tada je navodno pogodila fabriku u Ukrajini. Rakete srednjeg dometa, prema međunarodnim definicijama, lete na udaljenosti od 500 do 5.500 km — kategorija koju je ranije pokrivao Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF), iz kojeg su SAD i Rusija istupile 2019. godine.

Belorusija, nuklearna politika i bezbednosni sporazumi

Rusija je ranije rasporedila taktičko nuklearno naoružanje na teritoriji Belorusije, koje je koristila i kao operativnu bazu pri invaziji na Ukrajinu 2022. Lukašenko je tvrdio da Belorusija poseduje nekoliko desetina ruskih taktičkih nuklearnih bojevih glava. Tokom potpisivanja bezbednosnog pakta u decembru 2024., Putin je rekao da, iako će Rusija kontrolisati Oreshnik sisteme, Minsk može učestvovati u izboru meta, posebno ako se cilj nalazi bliže beloruskoj granici—u tom slučaju rakete bi mogle nositi i veći borbeni teret.

Nuklearna doktrina i geopolitičke implikacije

U revidiranoj ruskoj nuklearnoj doktrini iz 2024. godine navedeno je da će se svaki konvencionalni napad na Rusiju koji podrži nuklearna sila smatrati zajedničkim napadom, što je protumačeno kao podizanje rizika od upotrebe ruskog nuklearnog arsenala i kao pokušaj odvraćanja Zapada od omogućavanja dugometnih udara na rusku teritoriju. Doktrina je takođe eksplicitno proširila ruski "nuklearni kišobran" i na Belorusiju.

Domaći protivnici i međunarodni odgovor

Beloruska opozicija, predvođena Sviatlanom Cihanovskom, ocenila je da raspoređivanje Oreshnika produbljuje vojnu i političku zavisnost Minska od Moskve. Lukašenkova vlast, koja više od tri decenije upravlja državom od oko 9,5 miliona stanovnika, često je bila predmet zapadnih sankcija zbog kršenja ljudskih prava i omogućavanja ruske vojne prisutnosti na svojoj teritoriji.

Zaključak: Raspoređivanje Oreshnika u Belorusiji predstavlja značajan bezbednosni i politički korak koji pojačava tenzije u Evropi i menja strateški balans u regionu, dok istovremeno komplikuje napore za postizanje trajnijeg mira u Ukrajini.