Studija iz St. Louisa pokazuje da Adderall i Ritalin ne ciljaju direktno sisteme pažnje, već pojačavaju budnost i centers za nagradu u mozgu, zbog čega pažnja može biti sekundarni efekat. Analizirano je skoro 6.000 snimaka dece (8–11) iz ABCD studije, a slični obrasci potvrđeni su i kod pet zdravih odraslih. Deca na lekovima postizala su bolje školske i kognitivne rezultate, ali su potrebna dodatna istraživanja o dugoročnim posledicama i vezi s poremećajima sna.
Nova studija: Adderall i Ritalin Ne Ciljaju Direktno Sisteme Pažnje — Već Povećavaju Budnost I Nagradu
ADHD drugs don’t improve attention, new research finds – but they still work
Lekovi koji se najčešće propisuju za poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD), poput Adderalla i Ritalina, decenijama su objašnjavani kao preparati koji direktno poboljšavaju moždane sisteme pažnje. Međutim, novo istraživanje sa Washington University School of Medicine u St. Louisu izaziva to shvatanje.
Šta su istraživači otkrili?
Analiza moždanih snimaka skoro 6.000 dece uzrasta od 8 do 11 godina iz velikog projekta Adolescent Brain Cognitive Development (ABCD) pokazala je da stimulansi pretežno deluju na centre za nagradu i budnost, a ne direktno na klasične sisteme pažnje.
Common medications taken by some 3.5 million U.S. kids with ADHD don’t work as researchers previously thought (AFP/Getty)
Dr. Benjamin Kay, docent neurologije: „Bio sam naučen da stimulansi olakšavaju rad sistema pažnje i daju veću voljnu kontrolu nad fokusom. Naša istraživanja pokazuju da je poboljšanje pažnje često sekundarno — dete je jednostavno budnije i zadatak mu deluje vrednije, pa mu je lakše da ostane fokusirano.“
Istraživači su takođe ispitali mozgove pet zdravih odraslih bez ADHD-a koji su primili isti lek i zabeležili slične obrasce aktivacije, što dodatno podržava zaključke dobijene iz ABCD baze podataka.
Veza sa snom i školski učinak
Studija je pokazala da stimulansi stvaraju obrasce moždane aktivnosti koji podsećaju na efekte dobrog, osvežavajućeg sna — i delimično poništavaju posledice nedostatka sna kod dece koja ne spavaju preporučenih ~9 sati noću. Deca koja su uzimala lekove beležila su bolje školske rezultate i postizala bolje rezultate na kognitivnim testovima.
The researchers say they are concerned that using the ADHD stimulants could hide child sleep health problems (Getty Images/iStock)
Dr. Nico Dosenbach: „Ovi rezultati nude potencijalno objašnjenje i za to zašto stimulansi smanjuju hiperaktivnost — što je ranije delovalo paradoksalno.“
Moguće posledice i otvorena pitanja
Autori naglašavaju da su potrebne dalje studije o dugoročnim efektima stimulansa. Postavljaju se dve moguće hipoteze: lekovi mogu imati korektivni učinak (npr. pospešuju uklanjanje ćelijskog otpada u mozgu), ali postoji i rizik da dugotrajna upotreba „maskira" hronične poremećaje sna i zato dugoročno šteti.
Jessica Lunsford-Avery (Duke University): „Poremećaji sna su izuzetno česti kod ADHD-a — pogađaju oko tri od četiri dece i adolescenata. Sve je jasnije da treba posmatrati ADHD kao 24‑časovni poremećaj, ali problemi sa snom se često ne prepoznaju niti adekvatno leče.“
Šta ovo znači za roditelje i lekare?
Rezultati sugerišu da lečenje ADHD-a treba da uključi procenu i tretman sna, a ne samo farmakološku kontrolu simptoma. Lekari bi trebalo da razmotre da li stimulansi deluju kao privremeno rešenje za simptome izazvane hroničnim nedostatkom sna ili donose druge dugoročne promene u funkcionisanju mozga.
U zaključku, stimulansi i dalje mogu značajno poboljšati funkcionisanje dece sa ADHD-om, ali način na koji to čine može biti drugačiji od dosadašnjeg razumevanja — što zahteva promišljenu primenu i dalja istraživanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
