Istraživači su kod makaki majmuna otkrili neuronski krug između ventralnog striatuma i ventralnog palliduma koji deluje kao „kočnica“ motivacije. Primena chemogenetike za prigušivanje tog kruga dovela je do manjeg odlaganja i bržeg izvršenja neprijatnih zadataka. Nalaz može pomoći u razumevanju odlaganja i imati implikacije za terapije depresije i šizofrenije, ali autori upozoravaju na rizik povećanog rizičnog ponašanja ako se kočnica oslabi.
Naučnici Otkrili 'Kočnicu' Motivacije: Mozak Koji Usporava Kada Su Zadaci Neprijatni
Malo kome prija da započne nešto neprijatno. Razlog odlaganja nije uvek pitanje slabosti volje — često ima čvrstu osnovu u biologiji mozga. U novoj studiji objavljenoj u časopisu Current Biology, istraživači su kod makaki majmuna identifikovali neuronski krug koji deluje kao svojevrsna „kočnica“ motivacije.
Šta su uradili istraživači?
Tim sa Univerziteta u Kjotu, na čelu sa Ken-ichijem Amemorijem, predstavio je majmunima zadatke u kojima su mogli da dobiju nagradu ili nagradu praćenu neprijatnim udarom vazduha u lice. Kao što se očekivalo, majmuni su sporije pristupali zadacima ako je postojeća opcija uključivala taj neugodni stimulus.
Kako su proučavali 'kočnicu'?
Istraživači su upotrebili tehniku chemogenetike — metod kojim se lekovima menjaju aktivnosti specifičnih neurona — da privremeno priguše vezu između dva ključna dela nagradnog sistema: ventralnog striatuma i ventralnog palliduma. Kada je aktivnost ovog puta smanjena, majmuni su pokazali manju neodlučnost i brže obavljali zadatke čak i kada su očekivali udar vazduha.
„Uspešno smo uspostavili kauzalnu vezu između specifičnog moždanog puta i ‘kočnice’ motivacije kada se pojedinci suočavaju sa neprijatnim zadacima u svakodnevnom životu,“ kaže Ken-ichi Amemori, vanredni profesor na Institutu za Napredno Proučavanje Ljudske Biologije pri Univerzitetu u Kjotu.
Zašto je ovo važno?
Ovo otkriće pomaže da se razjasni neurobiološki mehanizam koji stoji iza odlaganja i nevoljkosti pred neprijatnim zadacima. Autori navode da bi bolje razumevanje ovog kruga moglo voditi razvoju novih terapijskih pristupa za poremećaje gde je motivacija narušena, poput depresije i šizofrenije. Istovremeno upozoravaju da bi intervencije koje oslabe „kočnicu“ mogle povećati sklonost ka rizičnom ili neodgovornom ponašanju.
Ograničenja i perspektive
Važno je naglasiti da su eksperimenti izvedeni na makaki majmunima — modelu koji mnogo toga otkriva o funkciji mozga, ali nije direktno prenosiv na ljude bez dodatnih istraživanja. Potencijalne terapije će zahtevati oprezne evaluacije bezbednosti i etičke razmatranje mogućih neželjenih efekata.
Ukratko, studija otvara nove puteve za razumevanje kako mozak balansira nagradu i neprijatnost pri donošenju odluka, ali i podsjeća da svak i svaki korak prema primeni u kliničkoj praksi mora biti promišljen.
Pomozite nam da budemo bolji.
