Novo Istraživanje: Ritalin i Adderall Ne Povećavaju Pažnju — Djeluju Na Nagradu I Budnost

Novo istraživanje objavljeno u časopisu Cell pokazuje da stimulansi koji se najčešće koriste za lečenje poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), kao što su Ritalin i Adderall, ne deluju prvenstveno na moždane mreže odgovorne za pažnju, već cilјaju centre za nagradu i budnost u mozgu.

Studija je analizirala podatke magnetne rezonance iz gotovo 5.800 snimaka dece uzrasta od 8 do 11 godina prikupljenih u okviru Adolescent Brain Cognitive Development (ABCD) studije. Istraživači su uporedili snimke dece koja su uzimala propisane stimulativne lekove na dan skeniranja sa snimcima dece koja nisu uzimala lekove tog dana.

Glavni nalazi

Analizom povezanosti moždanih regija utvrđeno je da stimulansi povećavaju aktivnost i povezanost u regijama koje su odgovorne za budnost i sistemi nagrađivanja, ali nisu doveli do značajnih promena u mrežama koje se tradicionalno povezuju sa pažnjom.

"Kada sam prvi put video rezultate, pomislio sam da sam pogrešio—sistemi pažnje se ovde ne menjaju," rekao je Benjamin Kay, jedan od autora i profesor neurologije na Washington University School of Medicine u St. Louisu.

Autor studije Nico Dosenbach objašnjava da lekovi „pred-nagrađuju“ mozak, što pomaže deci da ostanu motivisana za obaveze koje bi im inače bile dosadne. To znači da stimulansi često pomažu u održavanju zadatka, ali nisu „pojačivači inteligencije“ niti direktno poboljšavaju kognitivne sposobnosti.

Ko ima koristi?

Studija je pokazala da stimulansi pomažu dvema grupama: deci koja imaju dijagnozu ADHD i deci koja hronično ne spavaju dovoljno (manje od preporučenih ~9 sati za mlađu decu). Suprotno tome, deca bez ADHD-a i bez problema sa snom nisu pokazala poboljšanje školskog uspeha nakon uzimanja stimulansa.

Autori i stručnjaci naglašavaju da stimulansi mogu biti veoma korisni za mnoge pacijente, ali da je razumevanje mehanizma dejstva važno za pravilnu upotrebu i očekivanja.

Uloga sna i preporuke

Rastući broj istraživanja, uključujući ovu studiju, ukazuje na ključnu ulogu problema sa snom u simptomima koji se povezuju sa ADHD-om. Stručnjaci procenjuju da poremećaji sna pogađaju otprilike tri od četiri deteta i adolescenta sa ADHD.

Specijalisti preporučuju da se pri proceni i lečenju ADHD-a vodi računa o 24-časovnom pristupu: evaluaciji i poboljšanju spavanja, primeni bihejvioralnih strategija (ograničavanje vremena pred ekranom pre spavanja, rutina za smirivanje) i razmatranju farmakoterapije kada je potrebno. Takođe postoje i nestimulativne opcije lečenja, poput atomoksetina.

Bezbednosne napomene

Eksperti podsećaju da propisani stimulansi nisu isto što i energetski napici: farmaceutski stimulansi deluju drugačije u nervnom sistemu i daju se prema indikaciji i pod nadzorom lekara. Nepravilna upotreba ili samoinicijativno uzimanje može imati štetne posledice.

Max Wiznitzer sa Case Western Reserve University ističe da ADHD povezan sa lošim ishodima (impulsivnost, nezdrave navike) može povećati rizik od gojaznosti i hroničnih bolesti, pa je rana i sveobuhvatna intervencija važna.

Zaključak: Stimulansi pomažu kod ADHD-a, ali ne na način na koji se dugo verovalo — njihov glavni efekat izgleda je povećanje budnosti i motivacije kroz sisteme nagrađivanja. To pojačava značaj prepoznavanja i lečenja problema sa spavanjem i primene kombinovanih strategija za upravljanje simptomima.