Zašto se požari u Čileu šire brže i gore žešće: Klimatski faktori, plantaže i ljudski uticaj

Čile se suočava sa jednom od najozbiljnijih požarnih kriza u poslednjih nekoliko godina. Plameni talas koji je zahvatio centralne i južne regione pretvorio je velike površine šuma i naselja u pepeo, odneo najmanje 20 života i primorao više od 50.000 ljudi na evakuaciju. Stručnjaci upozoravaju da su u pozadini ne samo ekstremne temperature, suša i jaki vetrovi, već i način na koji ljudski oblikovani pejzaži reaguju na klimatske promene.

FILE - A helicopter drops water to battle wildfires near Concepcion, Chile, Jan. 19, 2026. (AP Photo/Javier Torres, File)(ASSOCIATED PRESS)

Obim i brzina širenja požara

Požari su počeli sredinom januara u regionima Biobío i Ñuble, oko 500 kilometara južno od Santiaga. Vlada je proglasila stanje katastrofe kako bi omogućila koordinaciju sa vojnim snagama u gašenju i evakuaciji. Ono što trenutno izdvaja ovu sezonu jeste ne neobično veliki broj požara, već površina koju oni spaljuju: pogođena oblast je skoro trostruko veća nego u uobičajenim sezonama, iako broj paljevina ostaje u granicama proseka.

FILE - Firefighters battle a blaze at a house as wildfires burn in Lirquen, Chile, Jan. 18, 2026. (AP Photo/Javier Torres, File)(ASSOCIATED PRESS)

„Skoro trostruko uvećavamo pogođenu površinu“, kaže Miguel Castillo, direktor Laboratorije za inženjering šumskih požara na Univerzitetu Čile.

Vrućina, suša i vetrovi

Čile je izdržao više od dekade ozbiljne suše, što je osušilo i šume i plantaže. Visoke letnje temperature i snažni, promenljivi vetrovi dodatno podižu rizik: vetar naginje plamenove, poboljšava sagorevanje i prenosi užarene čestice (žeravice) daleko ispred glavnog požara, stvarajući nova žarišta.

FILE - Wildfires burn near Concepcion, Chile, Jan. 19, 2026. (AP Photo/Javier Torres, File)(ASSOCIATED PRESS)

Zašto plantaže gore drugačije

Velike površine centralnog i južnog Čilea zauzete su industrijskim plantažama bora i eukaliptusa, koje su uzgajane za drvnu industriju i celulozu. Takve plantaže često imaju gust i kontinualan sloj goriva, s mnogo mrtvog prirasta na tlu i jedinstvenih starosnih klasa stabala. To omogućava formiranje vertikalnih "ljestvica" goriva, koje plamen omogućavaju da se popne u krošnje i izazove visokointenzivne požare krošnje (crown fires).

FILE - Damaged vehicles line a road after wildfires swept through residential areas in Lirquen, Chile, Jan. 18, 2026. (AP Photo/Javier Torres, File)(ASSOCIATED PRESS)

Nasuprot tome, autohtone šume su obično raznovrsnije i vlažnije, pa sporije šire vatru. Stručnjaci upozoravaju i da žeravice, a ne uvek direktni plamen, najčešće uzrokuju zapaljenje kuća i objekata.

Uzroci i ekološke posledice

Većina požara u Čileu potiče od ljudske aktivnosti — namerno ili nehotice — preko dalekovoda, rekreacije i infrastrukturnih aktivnosti. Dim značajno pogoršava kvalitet vazduha i predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik, naročito za osetljive grupe. Nakon požara, tla mogu postati vodoodbojna, što povećava rizik od oticanja, bujica i klizišta; sedimenti mogu zagađivati reke i poskupeti prečišćavanje pijaće vode. Intenzivni požari takođe mogu trajno promeniti sastav ekosistema, jer invazivne vrste poput bora brzo regenerišu i povećavaju budući rizik od požara.

Šta sledi: gašenje i prevencija

Stručnjaci naglašavaju da je i dalje neophodno efikasno gašenje, ali da su dugoročno važnije preventivne mere: smanjenje izvora paljenja, aktivno upravljanje gorivom u plantažama i šumama, planiranje i redizajn naselja kako bi se obezbedio obrambeni prostor oko objekata, te politika koja adresira klimatske promene. Te konkretne mere mogu znatno smanjiti veličinu i intenzitet budućih požara.

Napomena: Podaci i izjave su zasnovani na izveštajima i izjavama vatrogasnih stručnjaka i istraživača tokom aktuelne krize.