Da li je „deo” EU bez prava glasa prihvatljiv za Srbiju? Celovitost države kao crvena linija

Ključna poruka: Svako jačanje odnosa Srbije sa Evropskom unijom mora poštovati princip celovitosti države — uključujući i teritoriju Kosovo i Metohiju — poručuje diplomata Zoran Milivojević.

U centru nedavnih rasprava našla se izjava predsednika Aleksandra Vučića da mu je prihvatljivo „uslovno” članstvo u EU bez prava veta, ukoliko takav status omogući pristup jedinstvenom tržištu i temeljne slobode (slobodno kretanje robe, usluga, ljudi i kapitala). Stav su preneli i strani mediji, među kojima i Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ).

Šta znači članstvo bez prava veta?

Prema tumačenju Zorana Milivojevića, takav oblik saradnje bio bi pragmatičan i funkcionalan za ekonomsku integraciju — ali formalno-pravno ne predstavlja puno članstvo u smislu Lisabonskog ugovora. Puno članstvo podrazumeva ravnopravnost svih država članica, uključujući i pravo glasa u donošenju ključnih odluka. Alternativni, „uslovni” status mogao bi biti prelazno rešenje koje kandidatskim državama omogućava koristi jedinstvenog tržišta bez pune političke participacije.

"Ako nemate pravo glasa, Srbija ne bi smela da pristane na članstvo u kome druge zemlje odlučuju o njenoj sudbini", rekao je Milivojević, naglašavajući da Srbija mora biti tretirana kao celovita država.

Model „više brzina” i rizici

Koncept Evrope u više brzina ili koncentričnih krugova predviđa različite nivoe integracije. To može ubrzati uključivanje nekih država u ekonomske tokove, ali istovremeno nosi rizik da države bez prava glasa budu predmet odluka koje donose druge članice. Milivojević upozorava da takav aranžman ne sme dovesti do toga da Srbija izgubi uticaj na odluke od ključnog značaja za njen suverenitet i teritorijalni integritet.

Politički kontekst

Predsednik Vučić je izjavio da je za Srbiju prioritet dobijanje slobodnog pristupa tržištu i pokretljivosti, dok priznanja i pravno-politički status ostaju predmet pregovora i uslova. Sličan pragmatičan pristup zagovara i premijer Albanije Edi Rama, koji je javno rekao da je spreman potpisati sporazum kojim se odriče prava veta radi ubrzanih integracija.

Istovremeno, praksa EU o donošenju odluka konsenzusom poslednjih godina je bila izložena pritiscima — primeri su Mađarska i Slovačka koje su odstupale od briselske linije po pitanju sukoba u Ukrajini, pa čak i rasprave o privremenom ograničavanju prava glasa u slučaju Budimpešte.

Gde je Srbija danas?

Put Srbije ka EU napreduje sporo: četiri godine nije otvoren nijedan pregovarački klaster. Iz Brisela stižu jasne poruke da je dalji napredak uslovljen rešavanjem odnosa sa Kosovom, uključujući i pitanje priznanja — uslov koji dodatno komplikuje mogućnost prihvatanja bilo kojeg modela „uslovnog članstva”.

Zaključak: Analitičari i zvaničnici se slažu da Srbija ne bi smela prihvatiti model integracije u kome bi joj bio uskraćen uticaj na ključne odluke o sopstvenoj budućnosti. Svako novo rešenje mora da garantuje tretman Srbije kao celovite države, uz jasno definisane pravne i političke okvire.