Studija u Journal of Medieval History otkriva najranije pismeno odbacivanje autentičnosti Turinskog plašta — rad Nicolea Oresmea iz 14. veka. Oresme tvrdi da su neki sveštenici koristili fabrikovane relikvije da bi pribavili priloge, navodeći primer lirejskog svetilišta u Šampanji. Nalaz pomera najraniji poznati skeptični zapis pre Pierre d’Arcis (1389) i potvrđuje da su sumnje u autentičnost postojale pre više od 600 godina. Savremene naučne analize (radiokarbonsko datiranje, 3D studije) dodatno podržavaju dileme oko autentičnosti.
Pre 600 Godina: Nicole Oresme Nazvao Turinski Plašt Prevarom — Najranije Pismeno Odbacivanje
A Religious Scholar Called a Major Relic a FraudEdoardo Fornaciari - Getty Images
Studija objavljena u Journal of Medieval History predstavlja novo otkriće: traktat francuskog teologa i filozofa Nicolea Oresmea iz 14. veka koji otvoreno osporava autentičnost Turinskog plašta. Ovaj tekst, nastao negde između 1355. i 1382. (istraživači pretpostavljaju okvir oko 1370-ih), pokazuje da su sumnje o plaštu postojale mnogo ranije nego što se ranije mislilo.
Zašto je pisanje Oresmea važno?
Nicole Oresme je jedan od najuticajnijih učenjaka kasnog srednjeg veka — poznat po doprinosima u matematici, filozofiji i političkoj misli, a bio je i biskup Lizea za vreme vladavine Karla V. Zbog svog ugleda, njegova kritika ima težinu: u traktatu on ne samo da odbacuje relikviju, već nudi racionalan pristup proceni tvrdnji o čudima.
„Ne moram verovati svakome ko tvrdi: ‘Neko mi je učinio takav čudotvoran znak’, jer mnogi sveštenici tako obmanjuju druge, da bi izvukli priloge za svoje crkve. To je jasno slučaj za jednu crkvu u Šampanji, gde se govorilo da je tu Plašt Gospoda Isusa Hrista…“
U kratko izloženom argumentu Oresme upozorava na nepouzdane svedoke, širenje glasina i na mogućnost da se relikvije fabrikuju radi novčanih koristi. Studija kojom se tekst predstavlja ističe da je ovo najranije poznato pismeno osporavanje Turinskog plašta, pre nego što je 1389. sličnu primedbu izneo biskup Pierre d’Arcis.
Istorijski i naučni kontekst
Otkriće Oresmeovog rukopisa pomera hronologiju istorijskih rasprava o plaštu — pokazuje da su skeptični glasovi postojali već u XIV veku unutar intelektualnih i crkvenih krugova. To ne poništava verovanja vernika, ali doprinosi istorijskom razumevanju kako su se takve tvrdnje proveravale i polemisalo oko njih u srednjem veku.
Uz ovaj istorijski nalaz, postoje i savremeni naučni dokazi koji ukazuju na neautentičnost plašta: radiokarbonsko datiranje iz 1988. godine smestilo je platno u 13.–14. vek, a nedavne studije zasnovane na 3D modelovanju pokazale su da otisak lica nije nastao prirodnim kontaktom ljudskog lica sa tkaninom. Napomena: tačnost radiokarbonskog datiranja je kasnije bila predmet diskusije i kritika, ali ono i druge analize idu u pravcu pitanja autentičnosti.
Kako autor studije dr Nicolas Sarzeaud napominje, značaj Oresmeove kritike leži u tome što predstavlja rani primer racionalne i dokumentovane sumnje — konkretan: ne više opšta teološka rasprava ili satira, već direktna optužba da su određeni slučajevi bili fabricirani.
Zaključak: Oresmeovo pismo ne rešava konačno pitanje autentičnosti Turinskog plašta, ali pomera vremenske okvire istorijske sumnje i pokazuje da su racionalni skepticizam i kritičko ispitivanje relikvija prisutni već u XIV veku.
Izvor: Journal of Medieval History (studija dr Nicolasa Sarzeaud). Tekst je adaptiran i dopunjen iz materijala u saradnji sa Biography.com.
Pomozite nam da budemo bolji.
