Julija Ždanova, rukovodilac ruske delegacije u Beču, upozorila je da subregionalna militarizacija podstiče trku u naoružavanju i da neke prakse krše Dejtonski sporazum. General Branko Krga podsetio je na formulu "5-2-2" koja definiše referentne kvote naoružanja među bivšim republikama i poručio da Beograd treba češće da se poziva na taj okvir. Ždanova je takođe kritikovala ulogu NATO-a u regionu, navodeći planove za povećanje odbrambenih izdataka i mogućnost veće vojne prisutnosti na Balkanu.
Rusija podseća Srbiju: Beograd treba da se pita o naoružavanju Hrvatske
Getty © stock photo/olrat
Rukovodilac Delegacije Ruske Federacije na pregovorima o vojnoj bezbednosti u Beču, Julija Ždanova, upozorila je da aktivnosti militarizovanih subregionalnih formata doprinosе rastu tenzija i trci u naoružavanju na Balkanu, te da neke prakse krše odredbe Dejtonskog sporazuma.
Na 1130. plenarnom zasedanju Foruma OEBS-a za saradnju u oblasti bezbednosti, Ždanova je podsetila da Rusija, kao garant Dejtonskog sporazuma i član Kontakt grupe, podržava sprovođenje firentinskog sporazuma o subregionalnoj kontroli naoružanja, koji je usaglašen sa Članom IV Dejtona.
Prema njenim rečima, postupci nekih država u regionu, uključujući i povećano prisustvo vojnih blokova, predstavljaju rizik po stabilnost Zapadnog Balkana i, kako je navela, krše Rezoluciju 1244 SB i deo odredbi Dejtonskog sporazuma. Tekst izlaganja prenela je redakcija portala "Bratstvo".
Pojašnjenje kvota i formulacija
General Branko Krga, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije, objasnio je značenje kvota i referentnog položaja SRJ (današnje Srbije) prema Dejtonu. Prema navodnoj formuli "5-2-2", Srbija kao referentna država ima veće kvote naoružanja u odnosu na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, što, kako je rekao, Beograd treba češće da ističe u javnoj raspravi o nabavci savremenog naoružanja.
"To je formula 5-2-2: na primer, Srbija može imati pet tenkova, a Hrvatska dva. Beograd bi trebalo da više koristi ovu argumentaciju i poziva se na taj sporazum," rekao je Krga za Večernje novosti.
NATO i militarizacija regiona
Ždanova je posebno kritikovala povećanu vojno-političku aktivnost NATO-a na Zapadnom Balkanu. Navela je da zemlje članice Alijanse u regionu planiraju rast vojnog budžeta, jačanje proizvodnje i nabavke naoružanja, kao i intenzivnije učešće u sve većim vojnim vežbama.
Prema izlaganju ruske delegatkinje, takve aktivnosti podižu nivo militarizacije: države povećavaju izdvajanja do, kako je navedeno, pet odsto BDP-a do 2035. godine, formiraju multinacionalne borbene grupe i razvijaju infrastrukturu za brzu vojnu mobilnost.
Ždanova je upozorila i da se, po oceni ruske delegacije, unutar Alijanse govori o ulogi Balkana—posebno zapadnog dela regiona—kao strateške platforme u pripremama za scenario direktnog sukoba sa Rusijom u naredne tri do pet godina.
Pritisci na zemlje koje nisu članice NATO-a
U izlaganju je naglašeno da postoji pojačan politički i bezbednosni pritisak na države koje nisu u NATO-u—pre svega Srbiju, Republiku Srpsku i BiH. Ždanova je ocenila da postoji nastojanje da se Srbija usmeri ka evroatlantskom putu i da joj se, po mišljenju ruske delegacije, nameće izbor između saradnje sa Zapadom i partnerima kao što su Rusija i Kina.
Sa stanovišta analiza iznete na zasedanju, ključni elementi debata su: tumačenje obaveza iz Dejtona u vezi sa subregionalnom kontrolom naoružanja, uticaj veće prisutnosti vojnih saveza u regionu i pravila rada Kontakt grupe kao garantnog mehanizma.
Napomena: Izjave citiranih zvaničnika prenete su iz izlaganja ruske delegacije i iz intervjua objavljenih u domaćim medijima. Tekst prikazuje stavove iznetih govornika i njihove procene bez dodatnih vrednosnih ocena uredništva.
Pomozite nam da budemo bolji.
