Istraživanje u Biology Letters pokazuje da povećana vlažnost u vazduhu menja boju fine‑striped sweat pčela (Agapostemon subtilior) iz plave u zelenkastu. Boja nastaje strukturnom refleksijom svetlosti koju mikroskopske površinske strukture menjaju kad upiju vlagu. Laboratorijski podaci, analize fotografija sa iNaturalist-a i ispitivanja muzeјskih primeraka podržavaju ovu pasivnu, okolinski izazvanu promenu boje. Potrebna su dodatna istraživanja da se utvrde ekološke posledice.
Vlaga Pretvara Plavu U Zelenkastu: Kako Sweat Pčele Menjaju Boju
A pure green sweat bee covers itself in pollen, while pollinating the flower of a squash plant in Canada.
Vlaga u vazduhu može da promeni ne samo raspoloženje ljudi, već i boju nekih pčela. Novo istraživanje objavljeno u časopisu Biology Letters pokazuje da povećana vlažnost čini da određene "sweat" pčele prelaze iz duboko plave u zelenkastu nijansu.
Šta su istraživači uradili?
Autori studije, među kojima je i dr Madeleine Ostwald sa Queen Mary University of London, eksperimentalno su posmatrali vrstu Agapostemon subtilior (fine-striped sweat bee). U kontrolisanim uslovima pčele su bile plave u suvom vazduhu, dok su pri većoj vlažnosti dobile bakarno-zelenu nijansu. Nakon ponovnog isušivanja vazduha, vraćale su se na prvobitnu plavu boju.
A sweat bee in the wild.Image: Photo ©Jeremiah Bender.
Zašto se to dešava?
Za razliku od većine životinja koje boju dobijaju pigmentima, boje kod ovih pčela su strukturalne: mikroskopske strukture na njihovoj spoljašnjosti raspršuju i reflektuju svetlost na određene talasne dužine. Te strukture se pri izlaganju vlazi mogu blago "nateći" ili promeniti razmake, što menja način refleksije svetlosti i pomera dominantne talasne dužine ka toplijim (zelenkastim) nijansama.
Polje, fotografije i muzejski primerci
Tim je uporedio laboratorijske rezultate sa posmatranjima iz prirode analizom stotina fotografija sa iNaturalist-a i lokalnih podataka o vlažnosti. Pčele iz suvlijih oblasti često su delovale plavije, što se poklapa sa eksperimentom. Zanimljivo, stariji muzejski primerci pokazali su izraženije promene boje — moguće zato što se spoljašnji sloj tela vremenom razgrađuje i dopušta vlagi lakši prodor u strukture koje stvaraju boju.
A single museum specimen (about 1 centimeter long) from the experiment,changing color as it goes from blue in dry air (left) to green in humid air (right). Most of the change happened in the first 24 hours.Image: Photograph by Leslie Cervantes Rivera.
Šta ovo znači za biologiju pčela?
Autori ističu da je u pitanju pasivna, nevoljna promena boje koja zavisi od okoline, za razliku od aktivne kontrole boje kod kameleona. Ovo otkriće otvara nova pitanja: kako ovakva promena utiče na termoregulaciju, komunikaciju i predatore, i koliko je rasprostranjena među drugim vrstama pčela koje takođe imaju iridescentne nijanse?
„Većina ljudi povezuje promenu boje sa životinjama koje je aktivno kontrolišu. Ove pčele ne biraju da promene boju — to se dešava pasivno, kao odgovor na okolnu vlažnost,“ rekao je dr Madeleine Ostwald.
Dalja istraživanja su potrebna da bi se razjasnio tačan mikrostrukturni mehanizam i ekološke posledice ovog fenomena.
Pomozite nam da budemo bolji.
