EU će od jula 2026. zabraniti prodaju ambalaže za hranu koja sadrži bisfenol A (BPA), proširujući dosadašnje restrikcije. EFSA je drastično smanjila preporučeni dnevni unos sa 4 μg/kg na 0,2 ng/kg i upozorava na rizike po imuni i hormonski sistem, plodnost i hronične bolesti. Predviđen je prelazni period do 2028. za ambalažu bez odgovarajućih alternativa, poput limenki za kiselu hranu.
EU Zabranjuje BPA U Ambalaži Za Hranu Od Jula 2026 — Šta To Znači Za Potrošače?
EFSA says BPA is considered a potential health concern for all age groups. Credit: IU Liquid and water photo / Shutterstock.com.(IU Liquid and water photo / Shutterstock.com.)
Evropska unija će od jula 2026. zabraniti prodaju ambalaže za hranu koja sadrži bisfenol A (BPA), proširujući postojeće restrikcije koje su do sada obuhvatale pre svega flašice za bebe i termalne fiskalne račune, saopštio je Deutsche Welle uz napomenu da je početni izvor Packaging Gateway.
Šta je BPA i gde se nalazi?
Bisfenol A je sintetička hemikalija korišćena u proizvodnji polikarbonatne plastike i epoksidnih smola. Te smole se često upotrebljavaju kao unutrašnji premaz limenki za hranu i piće radi sprečavanja korozije metala i prenosa metala u sadržaj. BPA se takođe nalazi u plastičnim folijama, štamparskoj boji i lepkovima.
Zašto je zabrinjavajuće?
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) upozorava da male količine hemikalija poput BPA mogu migrirati iz ambalaže u hranu i piće. EFSA smatra BPA potencijalnim rizikom za sve starosne grupe i povezuje izloženost sa promenama u imunom sistemu (moguće veze sa astmom i autoimunim oboljenjima), većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i gojaznosti, kao i sa poremećajima hormonskog sistema, plodnošću i razvojem puberteta. Postoje i indikacije o povezanosti sa nekim vrstama karcinoma.
Regulatorna promena i prelazni period
EFSA je, kako je preneto, smanjila tolerisani dnevni unos BPA sa 4 μg/kg telesne težine na 0,2 ng/kg — vrednost koju smatra bezbednom za celoživotno izlaganje. Zabrana obuhvata jednokratnu ambalažu i trajne potrošačke proizvode poput plastičnih flaša za piće, kutija za užinu i kuhinjskog pribora.
Predviđen je prelazni period do 2028. za slučajeve u kojima još nisu dostupne zadovoljavajuće alternative, posebno za limenke koje sadrže kiselu hranu i koriste BPA-bazirane unutrašnje premaze.
Kako se zaštititi kao potrošač?
Dok regulative stupaju na snagu, potrošači mogu smanjiti izloženost: izbegavati zagrevanje hrane u plastičnim posudama, koristiti staklo ili nerđajući čelik kada je moguće, i proveravati deklaracije i oznake proizvoda. Za industriju zabrana znači potrebu za bržim uvođenjem sigurnih alternativnih premazâ i materijala.
Izvor: DW i Packaging Gateway (GlobalData). Informacije su date u informativne svrhe i ne predstavljaju stručni savet.
Pomozite nam da budemo bolji.
