Nacionalna klimatska procena je slaba — imenovanje Matthew Wielickija neće pomoći

Početkom jula 2026. administracija Donalda Trumpa imenovala je Matthew Wielickija za direktora U.S. Global Change Research Program (USGCRP). Wielicki je javnosti poznat po umanjivanju pretnji klimatskih promena i nema značajniju istoriju rada na istraživanjima uticaja klime — pozicija koja sada preuzima jednu od najvažnijih naučnih institucija predviđenih saveznim zakonom.

Šta je cilj Nacionalne klimatske procene?

Prema zakonu, USGCRP je dužan najmanje na svake četiri godine da predsedniku i Kongresu podnese Nacionalnu klimatsku procenu. Cilj tog izveštaja je jasan: pomoći preduzećima, lokalnim zajednicama i vlastima da bolje donose odluke o tome kako da odgovore na rastuće rizike koje nose klimatske promene.

Gde trenutna procena podbacuje

Nacionalne procene su od svojeg prvog izveštaja 2000. dobro iznosile rizike — od intenzivnijih padavina i smrtonosnih talasa vrućine do suša i požara. Međutim, jedna ključna slabost ostaje: izveštaji retko pružaju praktičan vodič za odluke. Nedostaje jasno predstavljanje mogućnosti za prilagođavanje i ublažavanje, analiza troškova i koristi, razjašnjenje kompromisa i instrukcije kako donositi odluke suočene sa neizvesnošću.

Autor koristi sledeću analogiju: zamislite da vam lekar saopšti dijagnozu, ali vas isprati iz ordinacije pre nego što čujete raspoložive terapije i ishode drugih pacijenata. Nacionalna klimatska procena često ostavlja čitaoca upravo u toj situaciji.

Zašto je to problem sada

Uslijed sve očiglednijih klimatskih promena — deset najtoplijih godina zabeleženo je od 2015. naovamo — lideri u javnom i privatnom sektoru traže praktične smernice. Bez njih, odluke o investicijama u infrastrukturu, urbanom planiranju, energetici i zaštiti ljudi i imovine ostaju slabo informisane.

Rizici od političkog uticaja

Imenovanje osobe koja je kritički nastrojena prema klimatskoj nauci na čelo USGCRP predstavlja rizik da će izveštaj izgubiti nepristrasnu, praktičnu i naučno utemeljenu funkciju. Administracija je 2025. raspustila USGCRP i potom naručila kontroverzan izveštaj klimatskih skeptika koji je kasnije sudski ocijenjen kao nezakonit — primeri koji povećavaju zabrinutost oko buduće autonomije i kredibiliteta programa.

Kako popraviti procenu

Da bi Nacionalna klimatska procena stvarno služila donositeljima odluka, predlažem sledeće korake:

• Pretraživa baza studija slučaja: katalog stvarnih primera (gradova, regiona, preduzeća) koji objašnjavaju zašto su izabrali određene mere, koliko su koštale, koje su bile koristi i kako su se pokazale.
• Analiza kompromisa i neizvesnosti: jasne procene troškova, koristi i rizika od delovanja sada nasuprot odlaganju ili nečinjenju.
• Praktični vodiči za prilagođavanje: uputstva o tome kako preneti lekcije iz jednog konteksta u drugi, uz naglasak na lokalnu specifičnost.
• Ažuriranje i praćenje ishoda: redovno revidiranje studija kako bi se iz njih učilo—što uključuje i neuspehe, ne samo uspehe.

Sve to je izvodljivo ukoliko USGCRP vodi stručan, nepristrasan i iskusan tim, fokusiran na podršku donošenju odluka, ne na političku agendu.

Zaključak

Nacionalna klimatska procena može i treba da bude više od inventara rizika: treba da postane praktičan alat za upravljanje rizikom koji pomaže liderima da procene opcije, razumeju kompromise i donesu informisane odluke. Ako će USGCRP biti pod političkim pritiskom ili pod upravom osobe koja minimalizuje rizike, to će umanjiti upotrebljivost izveštaja — u trenutku kada su tačnost i praktična vrednost najpotrebniji.

Autor: Joe Árvai, USC Dornsife College of Letters, Arts and Sciences. Republished from The Conversation.