Klimatske Tužbe Tjeraju Naftnu Industriju U „Panični Režim“ — Da Li Su Kompanije Odgovorne Za Smrt Tokom Rekordne Vrućine?

Može li se naftna industrija smatrati odgovornom za ekstremnu vrućinu koja je, prema tužbi, dovela do smrti jedne žene? To je srž novog, neuobičajenog pravnog spora u saveznoj državi Washington.

Misti Leon tuži Exxon Mobil, BP, Chevron, Shell i druge velike naftne kompanije tvrdeći da je njena majka preminula od pregrevanja tokom najtoplijeg dana u istoriji države — 27. juna 2021. kada je temperatura dosegla 108 °F (oko 42 °C). Naučnici su ocenili da bi toplotni stožac koji je pogodio Pacifički severozapad bio „virtuelno nemoguć“ bez uticaja klimatskih promena. Procene su da je u regionu tokom te vrele nedelje stradalo oko 1.200 ljudi.

Početkom meseca sudija Okružnog suda King County odbio je predloge naftnih kompanija za odbačaj tužbe, omogućivši da slučaj ide dalje prema suđenju. Mike Meno iz Centra za klimatski integritet ocenio je da je to signal da ovakve tužbe imaju pravnu težinu: „Ovo je najnoviji tip pravne odgovornosti od kojeg se naftne kompanije apsolutno plaše.“

Širi kontekst parnica

Više od decenije nakon istraga koje su otkrile da je Exxon Mobil bio svestan opasnosti od globalnog zagrevanja još od 1970‑ih, broj parnica protiv naftnih kompanija rapidno raste. Prema Margaret Barry iz Sabin Centra na Pravnom fakultetu Kolumbije, u SAD je gotovo 40 takvih slučajeva — a najmanje pet je u fazi „discovery“ (otkrivanja dokaza), poslednjem velikom koraku pre suđenja.

Slučajevi poput onog iz Boulder‑a u Koloradu, koji sada čekaju odluku Vrhovnog suda, mogli bi imati ključan uticaj na dalji tok tih sporova. Grad i okrug Boulder tvrde da su Exxon Mobil i Suncor kršili državne zakone krijući opasnosti svojih proizvoda i traže nadoknadu za adaptaciju infrastrukture na ekstremne vremenske pojave.

Politički i industrijski odgovor

Industrija, uz podršku Republike i dela administracije, pokušava da se zaštiti. American Petroleum Institute (API) navodi da je „zaustavljanje politike ekstremne klimatske odgovornosti“ jedan od prioriteta za 2026. Republikanaćki zakonodavci u više saveznih država doneli su zakone koji ograničavaju odgovornost kompanija fosilnih goriva (Utah, Iowa, Tennessee, Oklahoma, Louisiana), dok su u Montani i Utahu redefinisani pojmovi „javne neprijatnosti“ kako bi se blokirale određene tužbe.

U aprilu, istraga ProPublice i podaci watchdog grupe Fieldnotes ukazali su na koordinisane pokušaje konzervativnih organizacija, uz finansijske veze sa Koch Industries i Exxon, da promovišu „shield“ zakone kroz grupe poput ALEC‑a i ATRA‑e.

Federalno, izvršna vlast je preduzela korake koji idu u prilog odbrani industrije: prošlogodišnja izvršna naredba predsednika Donalda Trumpa tražila je prioritetno delovanje protiv državnih klimatskih tužbi, a Ministarstvo pravde podiglo je sopstvenu tužbu protiv Minnesote u trenutku kada je državna parnica ulazila u fazu otkrivanja dokaza. Pored toga, u DOJ se pojavio i dugogodišnji Exxon‑ov pravnik Robert Levy, a odeljenje je preimenovano u "Energy and Natural Resources Division".

Naučna podloga i pritisci

Naučna osnova u korist povezanosti klimatskih promena i ekstremnih vremenskih događaja osnažuje se: izveštaj Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine ističe da su veze naročito čvrste za ekstremnu vrućinu, hladnoću i obilne padavine. Ipak, sam izveštaj je bio pod pojačanim nadzorom — firma Argus Insight zatražila je uvid u interne komunikacije članova panela, a republikanski državni tužioci vršili su pritisak da se poglavlje o klimatskoj nauci ukloni iz referentnog priručnika za sudije.

„Videli smo protivljenje ne nauci same, već procesu,“ rekao je stručnjak iz Union of Concerned Scientists, naglašavajući pokušaje da se diskredituje naučni dokaz pre nego što dospe na sud.

Šta je na kocki

Za industriju je opasnost poređenja sa Velikom Duvanskom industrijom jasna: ukoliko sudovi utvrde odgovornost ili kompanije odluče da se nagode, posledice bi mogle biti finansijski ogromne i postaviti presedan za slične tužbe širom sveta. Dok se pravne teorije razvijaju, regulatorna i politička bitka intenzivira se na više frontova.

Zaključak: Slučaj Misti Leon samo je jedna od mnogih parnica koje testiraju mogućnost da se proizvođači fosilnih goriva drže pravno odgovornim za štete povezane sa klimatskim promenama. Ishodi ovih procesa mogli bi oblikovati politiku, finansijske obaveze i buduće strategije industrije i država.