Više od 1.500 brodova zaglavljeno je kod Hormuškog moreuza, što povećava rizik od širenja invazivnih vrsta putem biofoulinga — naslage algi, školjki i drugih organizama na trupovima. Vrste iz toplih, slanim voda Persijskog zaliva mogu preživeti duža putovanja i naseliti nove ekosisteme, što dovodi do ekoloških i ekonomskih šteta. Stručnjaci preporučuju čišćenje trupova pre isplovljavanja, upotrebu vakuumskih sistema i strožije međunarodne standarde.
Saobraćajna Zagušenja Kod Hormuškog Moreuza: 1.500+ Brodova Može Širiti Invazivne Morske Vrste
Photo Credit: iStock
Više od 1.500 brodova je trenutno zagušeno u Persijskom zalivu, a stotine dodatnih plovila stoje usidreno u Zalivu Oman. Naučnici upozoravaju da dugotrajno zadržavanje plovila povećava rizik od širenja invazivnih morskih organizama koji se nakupljaju na trupovima — proces poznat kao biofouling.
Pozadina i rizici
Hormuški moreuz povezuje Persijski zaliv i Zaliv Oman i predstavlja ključnu pomorsku arteriju; prema U.S. Energy Information Administration, kroz njega protiče oko petina svetske isporuke nafte. Zbog zastoja u saobraćaju, Mario Tamburri, morski ekolog sa Centra za nauku o životnoj sredini pri Univerzitetu Maryland, upozorava da na trupovima brodova mogu brzo da se razviju mikroorganizmi, alge, punoglavci, školjke, dagnje i drugi beskičmenjaci.
Zbog toga što su vrste iz regiona navikle na tople i slane uslove, imaju veću verovatnoću da prežive duža putovanja i uspešno se uspostave u drugim akvatorijumima. Tamburri ističe:
"Ako možete da izdržite visoke temperature i visoku slanost, verovatno možete da preživite i duga putovanja brodom."
Ekološke i ekonomske posledice
Uvođenje invazivnih vrsta može da prouzrokuje trajne promene u lokalnim ekosistemima, da ugrozi ribarstvo, akvakulturu i obalne industrije, i da izazove milionske štete. Kao primer, zebraste dagnje koje su se proširile u Velika jezera decenijama stvaraju stalne ekološke i finansijske probleme — isti scenarij može da se ponovi na drugim mestima ako ne dođe do prevencije.
Posledice sežu dalje od direktnih šteta u moru: zajednice mogu snositi troškove čišćenja, popravke infrastrukture, smanjenja ulova i pogoršanja kvaliteta vode. Industrijske luke su posebno ranjive jer narušeni ekosistemi olakšavaju ukorenjivanje brzorastućih invazivnih vrsta.
Preporuke i mere prevencije
Prevencija je najefikasnija mera: mnoge luke nude čišćenje trupova u vodi gde ronioci uklanjaju naslage pre isplovljavanja. Stručnjaci preporučuju da se prilikom čišćenja koristi i vakuumska oprema koja upija i zadržava izvađeni materijal, umesto da se naslage jednostavno otpuste nazad u more.
Tamburri i drugi ekologisti pozivaju da, kad god je moguće, brodovi očiste trupove pre polaska. Takođe, jača regulacija može smanjiti rizik — Novi Zeland već zahteva čiste trupe za plovila koja ulaze u njegove vode, a Međunarodna pomorska organizacija (IMO) radi na strožijim standardima za upravljanje biofoulingom.
Šta to znači za svet: Ako se ne preduzmu dodatne preventivne mere, opseg trenutnog zagušenja kod Hormuškog moreuza ima potencijal da postane globalni problem širenja invazivnih vrsta, sa dugoročnim ekološkim i ekonomskim posledicama.
Pomozite nam da budemo bolji.
