Do kraja 31. nedelje 2026. u EU je izgorelo 489 826 ha, što ovu godinu svrstava na četvrto mesto od 2012. po obimu požara. Španija (185 948 ha) i Francuska (99 092 ha) su najpogođenije zemlje. Stručnjaci upozoravaju da stvarni troškovi uključuju uništene domove, poremećaj turizma, zdravstvene posledice i pritisak na javne finansije i osiguranje.
Šumski Požari U Evropi 2026: Da Li Je Ovo Jedna Od Najgorih Godina?
Wildfires in Europe: Is 2026 already the worst year on record?
Šumski požari pogodili su Evropu tokom leta 2026. Samo u Francuskoj i Španiji više od 320 000 ljudi je evakuisano do kraja jula, a požari i dalje bukte dok se toplotni talasi šire pred sredinu avgusta.
Glavni podaci
Po podacima Our World in Data, zasnovanim na Global Wildfire Information System, do kraja 31. nedelje 2026. u Evropskoj uniji je izgorelo 489 826 hektara. To plasira 2026. kao četvrtu najgoru godinu po kumulativnoj površini izgorelog zemljišta u periodu od 2012. do 2026., posle 2012., 2022. i 2017. godine.
Prosek za period od 2012. do 2025. za isti period iznosi 434 711 ha, što znači da je 2026. za 55 115 ha (13%) iznad ovog proseka. Sve brojke se porede za isti trenutak u godini — kraj 31. nedelje.
Ko je najpogođeniji?
Španija je najteže pogođena zemlja u EU po površini izgorelog zemljišta: do početka avgusta 2026. izgorelo je 185 948 ha (oko 38% ukupnog EU iznosa). To je više od dvostrukog španskog proseka za isti period (85 626 ha u periodu 2012–2025) i čini 2026. trećom najgorom godinom za Španiju u tom periodu.
Francuska je druga sa 99 092 ha (oko 20% EU). Njena vrednost za 2026. je više od tri puta veća od 14-godišnjeg proseka (31 648 ha) i predstavlja najgoru godinu za Francusku od 2012. godine.
Druga značajno pogođena područja su Italija (79 084 ha), Portugal (47 776 ha) i Grčka (23 839 ha). Za Italiju i Portugal 2026. predstavlja jednu od pet najgorih godina u poslednjih 15 godina, dok je za Grčku ova godina relativno manje ozbiljna u poređenju sa nekim ranijim sezonama.
Neke zemlje izvan tradicionalnog „mediteranskog“ pojasa zabeležile su snažan porast u odnosu na svoj 14-godišnji prosek: UK je izgubio 22 206 ha (prosek 12 311 ha), Nemačka 6 045 ha (prosek 3 098 ha), Holandija 1 677 ha (prosek 352 ha), Danska 1 177 ha (prosek 404 ha) i Austrija 1 687 ha (prosek 513 ha).
S druge strane, Turska je ove godine imala znatno manje izgorelog zemljišta nego je uobičajeno — 39 556 ha naspram proseka od 134 707 ha.
Ekonomski i zdravstveni uticaji
„Šumski požari u Evropi ove godine potvrđuju da njihovi ekonomski troškovi daleko nadmašuju obnovu izgorelih zemljišta“, rekao je profesor Simone Varotto iz Henley Business School na University of Reading.
Varotto podseća da konačan račun uključuje uništene domove, preduzeća i useve, poremećaj turizma i industrije, zdravstvene posledice nastale zbog dima, dodatni pritisak na javne finansije i moguće rastuće premije osiguranja. Takođe je upozorio države poput Velike Britanije da posmatraju južnu Evropu kao rani signal — požari se sve češće javljaju i u područjima izvan Mediterana.
Šta ovo znači za Srbiju i region?
Iako članice EU i zemlje kao što su Turska i UK dominiraju u brojkama, trend širenja toplotnih talasa i povećane učestalosti velikih požara ima širi evropski značaj. Srbija i zemlje regiona treba da prate rizike, unaprede sistem ranog upozoravanja, planove evakuacije i kapacitete za gašenje kako bi smanjile potencijalnu štetu u budućim sezonama.
Zaključak: Površina izgorelog zemljišta u EU do 31. nedelje 2026. pokazuje da je sezona bila izuzetno ozbiljna, sa velikim regionalnim razlikama. Brojke sugerišu rastući sistemski rizik i potrebu za širim pripremama, ne samo u južnoj Evropi, već i u zemljama koje ranije nisu bile tako ugrožene.
Pomozite nam da budemo bolji.
