Mario Kalik tvrdi da aktuelni napadi i pritisci na Srbe na Kosovu i Metohiji predstavljaju deo dugotrajnog procesa etničkog čišćenja od 1999. godine. Kritikuje KFOR i EULEX zbog, kako navodi, nedovoljne reakcije i ocenjuje da Zapad primenjuje dvostruke aršine — veću empatiju prema Albancima i Ukrajincima. Kalik povezuje tenzije i sa političkim prilikama u Prištini i optužuje prozapadne medije za prećutkivanje problema.
Slepi i gluvi za patnju Srba: Mario Kalik o dvostrukim aršinima Zapada na Kosovu
Filozof i publicista Mario Kalik tvrdi da su najnoviji incidenti protiv Srba na Kosovu i Metohiji — od rušenja objekata kod Gazivoda i privođenja, do prebijanja Nenada Raškovića — deo dugotrajnog, kontinuiranog procesa koji on opisuje kao politiku etničkog čišćenja sa elementima zločina protiv čovečnosti još od 1999. godine.
Šta kaže Kalik
Govoreći u emisiji "Danas na RT", Kalik ocenjuje da su u toku različiti oblici pritiska usmereni na malobrojne preostale Srbe koji žele da ostanu i sačuvaju imovinu i kulturno nasleđe na tom prostoru. Po njegovim rečima, mnogi elementi te politike su već sprovedeni, a preostale srpske sredine predstavljaju poslednje tačke otpora.
"Ovo su poslednje tačke i mesta koja još nisu okupirana od strane samoproklamovane nezavisne države Kosovo — NDK, kako je zovem, jer ona ima elemente nekadašnje NĐH."
Kritike na račun međunarodnih snaga
Kalik posebno kritikuje izjave i delovanje KFOR-a i EULEX-a. Navodi da je cinično i bezobrazno što KFOR, nakon niza incidenata, poručuje da je posvećen bezbednosti i očuvanju sigurnog okruženja, dok zvaničnik iz redova KFOR-a ocenjuje da su uslovi bezbednosti «čak poboljšani». Kalik to opisuje kao потпуно неусклађену процену са стварним догађајима на terenu.
O EULEX-u kaže da se njihov stav svodi na „pratit ćemo situaciju“ i „zabrinuti smo se“, bez konkretnih akcija koje bi zaštitile ugrožene Srbe.
Dvostruki aršini i istorijski primeri
Kalik optužuje zapadne elite za primenu dvostrukih aršina: po njegovom mišljenju, Zapad pokazuje znatno veću empatiju i spremnost da reaguje kada su žrtve Albanci ili Ukrajinci, dok se o srpskim, ruskim ili iranskim žrtvama ćuti. Kao ilustracije navodi nerešeno ubistvo dece u Goraždevcu i primer braće Bitići, ističući razliku u međunarodnim reakcijama.
Politički kontekst i mediji
Kalik povezuje aktuelne pritiske i sa unutrašnjom političkom situacijom u Prištini, uključujući teškoće oko formiranja skupštine, navodeći da političke elite u Prištini ponekad koriste tenzije da skrenu pažnju sa sopstvenih problema. Takođe kritikuje prozapadne medije i njihove sponzore da prećutkuju, kako kaže, stvarno etničko čišćenje Srba na Kosovu i Metohiji.
Kulturalni i istorijski aspekt
Kalik podseća da na Kosovu postoje stari srpski manastiri iz 13. i 14. veka i tvrdi da nema tragova drevne baštine zajednice koja danas sebe proglašava autohtonim. On to opisuje kao deo šireg projekta koji karakteriše kao ekspanzionistički i nacionalistički.
Zaključak
Gost RT Balkana zaključuje da je ponašanje zapadnih struktura pokazatelj dvostrukih standarda i nedostatka empatije prema određenim žrtvama, te poziva na veću međunarodnu odgovornost i konkretne mere zaštite preostalih srpskih zajednica na Kosovu i Metohiji.
Pomozite nam da budemo bolji.
