Padina Spitze Stei iznad Kanderstega sadrži između 15 i 20 miliona m³ nestabilne stene (oko 530–710 miliona ft³). Upozorenja su pojačana nakon urušavanja u Blattenu 2025. koje se dovodi u vezu sa topljenjem permafrosta. Padina se stalno nadzire, postoje planovi evakuacije, ali stručnjaci pozivaju na intensivan nadzor i prilagođavanje infrastrukture zbog rastućih klimatskih rizika.
Alarm u Alpima: Spitze Stei iznad Kanderstega preti klizištem — 15–20 miliona m³ nestabilne stene
Photo Credit: iStock
Destabilizovana padina Spitze Stei iznad švajcarskog sela Kandersteg izazvala je zabrinutost stručnjaka i lokalnih vlasti zbog rizika od velikog klizišta koje bi moglo ugroziti naselje. Procene ukazuju na ogromnu zapreminu lomačene stene, a nedavni događaji u susednom Lötschentalu pojačali su oprez.
Šta se tačno dešava?
Stručnjaci procenjuju da je između 15 i 20 miliona kubnih metara stene (oko 530–710 miliona kubnih stopa) nestabilno na mestu Spitze Stei, iznad sela Kandersteg u kantonu Bern. Padina se stalno nadzire, a službe su pripremile planove evakuacije ukoliko se rizici povećaju.
Povezanost sa Blattenom i uloga permafrosta
Upozorenja su ojačana nakon urušavanja u dolini Lötschental u maju 2025. godine, kada je masivan odron leda i stena gotovo u potpunosti zatrpao selo Blatten. Naučnici su taj događaj povezali sa topljenjem permafrosta i promenama u glečerskim sistemima, što oslabljuje „vezivni“ efekat leda unutar slojeva tla i stena.
“Na planinama i u nesuvislom materijalu ima mnogo leda. Kada se taj led topi, on deluje kao vezivo. Ove planinske padine biće sve nestabilnije,” rekao je profesor Markus Stoffel sa Univerziteta u Ženevi.
Stavovi meštana i spremnost
Mnogi meštani Kanderstega navode da ih postojeće zaštitne mere i planovi evakuacije umiruju. Brigitte Jüni kaže da ljudi u selu jesu svesni rizika, ali da ne žive u strahu: „Svesni ste da se to dešava, ali se ne bojite.“ Rudolf Isler dodaje da situacija nije identična onoj u Blattenu, ali prepoznaje širi uticaj klimatskih promena.
Posledice i prilagođavanje
Rizici od velikih klizišta imaju šire posledice: prisilne evakuacije, oštećenja kuća i saobraćajnica, ugrožavanje vodosnabdevanja i energetskih instalacija, kao i dugotrajni troškovi obnove. Javnom zdravlju prete i problemi povezani sa raseljenjem, prekidom usluga i izloženošću prašini i blatu posle urušavanja.
Stručnjaci ističu da su potrebne pojačane mere prilagođavanja — bolji nadzor permafrosta, otpornija infrastruktura, ažurirane karte opasnosti i planovi upravljanja zemljištem koji uzimaju u obzir promenljive klimatske uslove.
Zaključak
Spitze Stei je pod stalnim nadzorom, a vlasti prate situaciju kako bi blagovremeno primenile mere zaštite i evakuacije. Dok stručnjaci procenjuju da je verovatniji postepen raspad nego iznenadni kolaps, veličina nestabilne mase znači da rizik ostaje ozbiljan i zahteva dugoročne preventivne strategije.
Pomozite nam da budemo bolji.
