Haški sud je prvostepenom presudom osudio Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija, Rexhepa Selimija i Kadrija Veselija za ratne zločine i potvrdio postojanje logora za pritvaranje u severnoj Albaniji, u Cahanu i Kukesu. Sud je zaključio da je najmanje 385 ljudi između aprila 1998. i 20. juna 1999. proizvoljno lišeno slobode i držano u nehumanim uslovima. Presude potvrđuju korišćenje teritorije Albanije za logistiku OVK i otvaraju mogućnost potraživanja odštete za žrtve. Kazne u prvostepenom postupku kreću se od 13 do 25 godina zatvora.
Haški Sud Potvrdio Logore U Severnoj Albaniji — Tači I Krasnići Dobili Po 25 Godina
© Принтскрин, Специјални суд за ратне злочине у Хагу
Haški sud je prvostepenom presudom osudio Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija, Rexhepa Selimija i Kadrija Veselija zbog ratnih zločina i utvrdio da su pripadnici OVK koristili pritvorske objekte i logore na severu Albanije, u Cahanu i Kukesu. Sud je zaključio da su između aprila 1998. i 20. juna 1999. najmanje 385 osoba proizvoljno lišene slobode i držane u nehumanim uslovima.
Detalji presude
Hašim Tači i Jakup Krasnići osuđeni su na po 25 godina zatvora, Kadri Veseli na 18 godina, a Rexhep Selimi na 13 godina. Sudija Charles Smith je u obrazloženju više puta naglasio da su određeni delovi severne Albanije bili pod kontrolom jedinica OVK, što je omogućilo uspostavljanje pritvorskih objekata i logističkih ruta.
Logori u Cahanu i Kukesu
Optužnica detaljno opisuje stanje u oba objekta. U Cahanu je najmanje 17 osoba bilo pritvoreno u improvizovanim ćelijama, izloženo vremenskim nepogodama, bez adekvatne hrane, vode, medicinske nege, higijene, grejanja i posteljine. Zatvorenici su bili fizički vezani i premlaćivani.
U Kukesu je najmanje 20 osoba držano u prostorima bivše fabrike metala, u sobama sa rešetkama na prozorima i pod naoružanom stražom. Usled udaraca, ranjavanja i uskraćene pomoći, jedan pritvorenik je preminuo. Među pritvorenicima u Kukesu bili su i pripadnici romske nacionalnosti.
"Na osnovu svih iznetih dokaza, panel je zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. proizvoljno lišili slobode najmanje 385 lica... i održavali nehumane uslove zatočeništva", naveo je sudija Smith.
Ostali nalazi i kazne
Bivši pripadnik OVK Pjeter Šalja osuđen je na 13 godina zatvora za zločine u Kukesu, čime je dodatno potvrđeno da je teritorija Albanije korišćena za operativne i logističke svrhe OVK. Sud je takođe naveo da su neki objekti služili regrutovanju, mobilizaciji, pritvaranju i zlostavljanju osoba za koje se sumnjalo da sarađuju sa srpskim vlastima.
Pravni aspekti i reakcije
Pravni eksperti napominju da potvrda postojanja logora ne nameće automatsku direktnu državnu odgovornost Albanije prema savremenom međunarodnom pravu, ali otvara pitanja o propuštanju kontrole njene teritorije. To znači da žrtve imaju pravnu osnovu da traže materijalnu naknadu i odštetu.
Premijer Albanije Edi Rama javno je podržavao Hašima Tačija i ocenio presudu kao "sramotu", što je izazvalo dodatne političke reakcije u regionu. Presuda će verovatno imati posledice i u diplomatskim i pravnim odnosima unutar regiona.
Zaključak
Prvostepena presuda u Hagu predstavlja značajan pravni korak u rasvetljavanju događaja iz kasnih 1990-ih: potvrdila je da su određene jedinice OVK počinile zločine koji su uključivali pritvaranje, mučenje i ubistva, a takođe ukazala na ulogu teritorije Albanije u tim aktivnostima. Presuda otvara mogućnosti za dalje postupke, žalbe i eventualne odštetne zahteve žrtava.
Pomozite nam da budemo bolji.
