Studija upozorava da gomilanje satelita i svemirskog otpada u niskoj Zemljinoj orbiti može naglo prerasti u lančanu seriju sudara poznatu kao Kesslerov sindrom. Istraživači uvode metriku CRASH clock i procenjuju da bi, u scenariju u kojem sateliti izgube navigaciju (npr. zbog snažne solarne oluje), katastrofalan sudar mogao nastupiti za oko 5,5 dana. Autori takođe navode da se "blizak prolaz" (manje od 1 km) dešava jednom na ~36 sekundi, dok su prošle godine izvršeni stotine hiljada manevara za izbegavanje sudara.
Upozorenje: Niska Zemljina Orbita Može Naglo Kolabirati Za Samo 5,5 Dana — Nova Metrika CRASH Clock
Alan Dyer/VWPics/Universal Images Group via Getty Images
Ako ste pomislili da su klimatske promene jedini veliki rizik s kojim se suočavamo, nova studija podseća nas da postoji i ozbiljna pretnja iz svemira. Kako niskom Zemljinom orbitom kruži sve više satelita i svemirskog otpada, tim naučnika upozorava da ta oblast može iznenada preći u destruktivni vrtlog krhotina.
Studija, koja još nije prošla stručnu recenziju, nadograđuje poznati teoretski model koji je prvi formuliso naučnik NASA Donald Kessler. Prema tom modelu, poznatom kao Kesslerov sindrom, nekoliko slučajnih sudara između satelita može izazvati lančanu reakciju: nastale krhotine izazivaju nove sudare i tako dalje, što može značajno otežati ili čak privremeno onemogućiti bezbedne letove u nisku orbitu.
Autorii istraživanja uvode novu metriku — CRASH clock — koja procenjuje koliko vremena bi bilo dostupno od trenutka kada veliki deo satelita izgubi preciznu navigaciju do prvog katastrofalnog sudara. U modelu koji su analizirali, sateliti u niskoj Zemljinoj orbiti prosečno imaju tzv. "blizak prolaz" (manje od 1 km razmaka) jednom na oko 36 sekundi. Uzimajući u obzir tu gustinu susreta, CRASH clock iznosi svega 5,5 dana.
Scenarij koji autorii razmatraju uključuje i mogućnost snažne solarne oluje koja bi ometala ili potpuno onesposobila navigacione i komunikacione sisteme satelita. Takvi solarni događaji mogu emitovati elektromagnetne impulsе koji ometaju električne mreže i elektroniku — istorijski primer je Karingtonov događaj iz 1859. godine, koji je uništio telegrafske mreže tog vremena.
Konkretniji podaci naglašavaju zabrinutost: samo kompanija SpaceX trenutno upravlja megakonstelacijom od preko 9.000 potrošnih satelita, dok Amazon i Kina razvijaju sopstvene velike konstelacije. Zbog gustine objekata u orbiti, operateri su prošle godine izveli više od 300.000 izbegavajućih manevara kako bi sprečili sudare.
Šta ovo znači i koje su neizvesnosti?
Rezultati su alarmantni, ali važno je naglasiti da su zasnovani na modelu i da studija još nije recenzirana. Procene CRASH clocka zavise od više pretpostavki: tipa i broja satelita, njihove sposobnosti autonomnog manevrisanja, efikasnosti koordinacije između operatora i jačine potencijalne solarne oluje. Stoga je moguće da stvarni rizik bude manji ili veći od procenjenog.
Glavna poruka: Uz postojeću gustinu satelita, iznenadna sistemska greška — npr. usled snažne solarne oluje — mogla bi brzo eskalirati u lančanu seriju sudara, ostavljajući malo vremena za koordinisanu reakciju.
Moguće mere ublažavanja
Stručnjaci predlažu višestruke mere za smanjenje rizika: jačanje otpornosti satelitske elektronike na solarne udare, unapređena međunarodna koordinacija za hitne situacije, pravila za bezbedno projektovanje i deorbitiranje satelita, te ulaganja u sisteme za praćenje i automatizovano izbegavanje sudara. Bez koordinisanih mera i propisa, rast broja satelita može učiniti orbitu znatno opasnijom.
Zaključno, studija pokreće važna pitanja o budućnosti korišćenja niske Zemljine orbite. Iako su potrebne dodatne recenzije i istraživanja, poruke su jasne: potrebno je hitno razmotriti tehnička i regulatorna rešenja pre nego što gustina satelita postane kritična.
Pomozite nam da budemo bolji.
