Četiri meseca bez pristupa globalnom internetu teško su pogodila iransku digitalnu ekonomiju, ostavljajući mnoge male biznise i frilensere bez prihoda. Procene štete govore o 30–40 miliona dolara dnevno, dok oko 10 miliona radnih mesta direktno zavisi od interneta. Vlada opravdava mere ratnom nužnošću, ali kritičari upozoravaju da selektivni pristup i dalje ugrožava privredu i podstiče emigraciju i rast siromaštva.
Meseci Bez Globalnog Interneta U Iranu Uništavaju Online Privredu
Fashion designer Amen Khademi takes a photo with her cellphone of model Farnaz Ojaghloo wearing a jacket she designed with Persian-inspired motifs at her studio in Tehran, Iran, Thursday, April 23, 2026. (AP Photo/Vahid Salemi)
U svom studiju u Teheranu, dizajnerka Amen Khademi pripremala je modnu sesiju za jaknu sa persijskim motivima, ali umesto da razmišlja o promociji i prodaji, brinula je samo o tome hoće li njen biznis preživeti nakon četiri meseca bez pristupa globalnom internetu.
Posledice za privredu i radna mesta
Iran, zemlja sa oko 90 miliona stanovnika, većinu 2026. proveo je bez pune veze sa globalnim internetom — jedna od najdužih i najrigidnijih nacionalnih blokada u svetu. Digitalna ekonomija, koja je dugi niz godina pomagala malim preduzećima, frilenserima i kreatorima sadržaja da zaobilaze sankcije i državne prepreke, sada je u velikoj krizi.
Prema proceni Afšina Kolahija iz Iranske privredne komore, isključenje interneta košta privredu između 30 i 40 miliona dolara dnevno, dok indirektni gubici verovatno dostižu i dvostruko više. Ministar komunikacija Sattar Hashemi procenjuje da oko 10 miliona radnih mesta zavisi od internet-povezanosti.
Primarni udarači: od influensera do programera
Mali trgovci, influenseri, dizajneri, instruktori vežbanja i gejmeri prijavljuju pad prihoda na skoro nulu. Online platforme poput Instagrama i WhatsAppa bile su ključ za promociju i prodaju; sada su mnogi profili neaktivni, a prihodi su nestali.
„Isključenje interneta u poslednja četiri meseca potpuno je uništilo ne samo moj posao, već mnoge onlajn biznise,“
rekla je Khademi.
Mehanizmi kontrole i nejednak pristup
Vlasti su isključile pristup globalnom internetu nakon početnih januarskih protesta, a potpuna blokada uvedena je 28. februara. Iako postoje zaobilazna rešenja kao što su VPN i satelitski sistemi, oni su skupi, često ilegalni i rizični — izveštava se o hapšenjima zbog korišćenja crnog tržišta VPN-a ili Starlinka. Istovremeno, privilegovani zvaničnici imaju takozvane „bele“ SIM kartice koje im omogućavaju pristup globalnoj mreži.
Posledice u svakodnevnom životu
Posledice su opipljive: smanjenje radnih mesta u kompanijama kao što je DigiKala (otpušteno oko 200 zaposlenih), rast ulične prodaje kao privremenog izvora prihoda, zatvaranje radionica i povećanje emigracionih namera kod obrazovanih mladih stručnjaka.
Udruženja e-trgovine i privredni akteri kritikuju slojeviti sistem ograničenog pristupa i upozoravaju da će nastavak takve politike dodatno uništiti infrastrukturu zemlje i pokrenuti talas siromaštva.
Šta dalje?
Aktivisti i stručnjaci za slobodu interneta upozoravaju da je rešenje hitno — potpuni vraćanje pristupa globalnom internetu ili bar široko dostupno ublažavanje ograničenja neophodno je da bi se zaustavio ekonomski kolaps i spasila egzistencija miliona građana. U međuvremenu, mnogi traže alternativne, često rizične načine da ostanu povezani ili razmišljaju o odlasku iz zemlje.
Izveštavao je Radjy iz Kaira.
Pomozite nam da budemo bolji.
