Vinski sektor se brzo prilagođava klimatskim promenama: toplota i suše menjaju hemiju grožđa i okus vina, a studija iz 2024. upozorava da bi do 70% vinskih regiona moglo postati neodgovarajuće pri značajnom zagrevanju. Vinari primenjuju strategije kao što su očuvanje drveća i micelijuma, pokrivni usevi, no‑till i solarna energija kako bi povećali otpornost i smanjili emisije.
Kako se vinarije prilagođavaju klimatskim promenama: od sačuvanih hrastova do solarne energije
How the wine industry is adjusting to climate change
Proizvođači vina širom sveta suočavaju se sa sve učestalijim talasima vrućine i ponovljenim sušama koje menjaju hemiju grožđa i utiču na prepoznatljive ukuse vina. U odgovoru na globalno zagrevanje, vinarije uvode niz prilagodljivih i održivih praksi kako bi očuvale kvalitet berbi i smanjile sopstveni ugljenični otisak.
Philippe Lopez/AFP via Getty Images, FILE - PHOTO: In this April 17, 2025, file photo, the vineyards of the Chateau Smith Haut-Lafitteare shown in the Bordeaux region, in Martillac, south-western France.
Kako toplota utiče na grožđe
Visoke temperature ubrzavaju zrenje grožđa, što menja odnos šećera i kiselina i može izmeniti aromatski profil i strukturu vina. Studija iz 2024. upozorava da bi, pri značajnom porastu prosečne globalne temperature, do 70% današnjih vinskih regiona moglo postati neodgovarajuće za klasičnu proizvodnju grožđa.
Courtesy Abbott Claim - PHOTO: Abbott Claim, an estate in the Willamette Valley of Oregon, conserves white oak trees to help keep their vineyard healthier.
Strategije prilagođavanja i održivosti
Mnoge strategije ciljaju na povećanje otpornosti tla, hladenje korenovog sloja i smanjenje uticaja pregrevanja i požara:
Samuel Corum/AFP via Getty Images, FILE - PHOTO: In this Sept. 29, 2020, file photo, thick smoke from the Glass Fire settles amongst the rows of grapes at the Wolleson Vineyard in Calistoga, Napa Valley, Calif.
- Očuvanje i pošumljavanje: Drveće oko vinograda (npr. beli hrast) podstiče razvoj micelijuma — podzemne mreže gljiva koja poboljšava unos hranljivih materija i pomaže zdravlju korenovog sistema.
- Pokrivni usevi i žive ograde: Smanjuju temperaturu tla i krošnje i poboljšavaju biodiverzitet.
- Regenerativne prakse i no‑till: Održavanje živih korena tokom cele godine i neobrađivanje tla čuva strukturu zemljišta i smanjuje eroziju.
- Solarna energija i energetska efikasnost: Korišćenje obnovljivih izvora i iskorišćavanje prirodnih uslova (npr. podrumske prostorije) smanjuju potrebu za fosilnom energijom.
- Selekcija sorti i hibridi: Uvođenje sorti otpornijih na hladnije ili toplije klime i hibrida može biti dugoročno rešenje za održivost proizvodnje.
Primeri iz prakse
Abbott Claim (Willamette Valley, Oregon): Očuvanje belih hrastova i sadnja novih stabala povećava podzemnu mrežu micelijuma koja poboljšava zdravlje loze. Njihov podzemni objekat (oko 5 m ispod zemlje) koristi prirodnu temperaturu za minimalnu upotrebu klimatizacije, a solarni paneli pokrivaju 100% potrošnje energije.
Bob Berg Photography - PHOTO: The Donum Estate in Napa Valley, California, has altered the pH of its soil to make the vineyard healthier.
Elusa Winery (Napa Valley, Kalifornija): Požari 2020. prouzrokovali su velike štete i „smoke taint“ zbog čega nisu proizveli nijedno crveno vino u toj berbi. To ilustruje rizike od požara i potrebe za strategijama zaštite vinograda.
STOCK PHOTO/Getty Images - PHOTO: In this undated file photo, a vineyard is shown in Bennington, Vermont.
The Donum Estate (Sonoma, Kalifornija): Nakon gubitaka usled požara, vinarija je počela da koristi pokrivene useve i autohtone biljke u srednjim redovima kako bi snizila temperaturu tla i krošnje. Takođe primenjuju regenerativne tehnike i no‑till obradu.
La Garagista (Vermont): Fokus na hibridne, hladno‑klimatske sorte uz organske i biodinamičke prakse kao primer kako prilagoditi proizvodnju regionalnim klimatskim uslovima.
Souleil Vin de Bont (Jug Francuske): Organska vinarija koja koristi ekocertifikovano grožđe, izbegava sintetičke pesticide i prilikom bistrenja vina koristi biljne proteine (npr. proteine od graška) umesto belanaca.
Vinari i somelijeri: šta traže na etiketi
Stručnjaci i somelijeri traže znake održivosti poput autohtone kvasne fermentacije, transparentnosti oko dodataka (npr. dodavanja kiseline) i praksi koje smanjuju uticaj na klimu. Te mere pomažu da vino zadrži ravnotežu i autentičnost čak i kad se klimatski uslovi menjaju.
"Posmatranje zemljišta i prilagođavanje praksi su ključni u vremenu klimatske neizvesnosti," zaključuje više vinarija i istraživača.
U konačnici, kombinacija tradicionalnog znanja i novih održivih tehnika — od očuvanja šuma, preko pokrivnih useva i no‑till pristupa, do solarnih sistema i selekcije sorti — daje vinarijama šanse da očuvaju kvalitet i otpornost u uslovima promenljive klime.
Pomozite nam da budemo bolji.
