Studija više od 50 geotermalno zagrejanih gornjih tokova (Island, Aljaska, Grenland, Svalbard, Kamčatka) pokazuje da je potencijal proizvodnje metana u toplijim uslovima ~12 puta veći, a odnos metan–CO2 u sedimentima više od 50 puta veći. Iako su metanotrofi postali aktivniji, udeo uhvaćenog metana ostao je oko 75% i u hladnim i u toplim potocima, pa topliji potoci ukupno ispuštaju više metana. Ako se isti obrazac potvrdi u drugim slatkovodnim sistemima, klimatski modeli bi mogli podcenjivati buduće emisije metana.
Topliji potoci ispuštaju znatno više metana — mikrobni filter ne uspeva da nadoknadi porast
Photo Credit: iStock
Kada se govori o emisijama metana, često se misli na stoku, ali novo istraživanje ukazuje da i prirodni slatkovodni sistemi mogu postati važan izvor ovog snažnog gasnog staklenika kako se zagrevaju.
Prirodni laboratorij: geotermalno zagrevani potoci
Naučnici su ispitali više od 50 geotermalno zagrejanih gornjih tokova na Islandu, Aljasci, Grenlandu, Svalbardu i poluostrvu Kamčatka. Pošto su ti potoci prirodno topli vekovima, služe kao jedinstveni „prirodni laboratorij“ za proučavanje efekata dugotrajnog zagrevanja na proizvodnju i potrošnju metana u sedimentima.
Šta su istraživanja pokazala?
Potencijal proizvodnje metana u toplijim potocima bio je približno 12 puta veći nego u hladnijim. U sedimentima je odnos metan–CO2 bio više od 50 puta viši, što ukazuje na to da se u toplijim uslovima stvara relativno više metana.
Mikrobi koji troše metan (metanotrofi) postali su aktivniji sa porastom temperature, ali njihova relativna sposobnost da uklone metan iz sistema (udeo uhvaćenog metana) nije se povećala — oko 75% proizvedenog metana se trošilo i u hladnim i u toplim potocima. Zbog znatno veće proizvodnje metana u toplijim potocima, ukupan iznos koji isparava u atmosferu i dalje je veći.
Ključni nalaz: Dugoročno zagrevanje povećava proizvodnju metana mnogo brže nego što povećava mikrobijsku potrošnju, što znači veće emisije metana iz slatkih voda.
Zašto je to važno?
Metan je u kratkom roku znatno potentniji gas staklene bašte od ugljen-dioksida, pa i relativno mali porast emisija može imati veliki uticaj na kratkoročno zagrevanje klime. Pošto slični mikrobni procesi postoje u močvarama, tresetištima i jezerima širom sveta, ovi rezultati mogu značiti da klimatski modeli potcenjuju buduće emisije metana iz slatkovodnih ekosistema.
Autori studije zaključuju da produženo zagrevanje ne jača dovoljnu „prirodnu filtraciju“ metana, što podržava mogućnost feedback-ciklusa: više temperature → više metana u atmosferi → dodatno zagrevanje.
Rad je objavljen u časopisu Nature Climate Change i naglašava potrebu za uključivanjem ovakvih procesa u procene emisija i klimatske projekcije.
Implikacija za javnost i politiku: Ovi rezultati ukazuju da je smanjenje antropogenih emisija i praćenje promena u slatkovodnim ekosistemima važnije nego ranije procenjivano, jer prirodni „mikrobni filter“ možda neće ublažiti porast metana usled globalnog zagrevanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
