Sejanje oblaka: Kako funkcioniše, koliko je bezbedno i može li pomoći u borbi protiv klimatskih promena

SHREVEPORT, La. (KTAL/KMSS) — Sejanje oblaka i druge tehnike modifikacije vremena proučavaju se još od 1960-ih, ali su u poslednje vreme postale i predmet brojnih teorija zavere o kontroli populacije i biološkom ratovanju. Dr Peter Siska, ekolog i profesor na LSU Shreveport, objašnjava tehnologiju, njenu namenu i bezbednosne aspekte.

Šta je sejanje oblaka?

Sejanje oblaka je najpoznatija metoda modifikacije vremena. Koristi se za pojačavanje padavina, na primer tokom Zimskih olimpijskih igara u Salt Lake Cityju i Sočiju. Postupak podrazumeva unošenje kristala srebrnog jodida u oblake kako bi se povećala verovatnoća taloženja kiše ili snega.

Kako nastaju padavine?

„Nije dovoljno samo prisustvo vodene pare u oblacima; potrebni su i nukleusi — veliki broj vrlo sitnih čestica. To mogu biti polen, so, prašina, ili bilo šta veoma sitno“, objašnjava dr Siska.

Na tim česticama (nukleusima) kondenzuje se vodena para i formiraju se kapljice ili kristali leda koji narastu dovoljno da padnu iz oblaka. Kada u atmosferi nedostaju takve čestice, naučnici ponekad pokušavaju da utiču na taj proces unošenjem materijala poput srebrnog jodida.

Je li srebrni jodid bezbedan?

Dr Siska kaže da je srebrni jodid nerastvorljiv u vodi i smatra se relativno bezbednim u količinama koje se koriste za sejanje oblaka. Prema njegovim rečima, ne postoji dokaz o značajnim neposrednim zdravstvenim rizicima od takvih količina, a supstanca nije hemijski reaktivna uobičajenim putem u zemljištu ili vodi.

Ipak, važno je naglasiti da istraživanja i monitoring ostaju potrebni: efekti na ekosisteme i dugoročna akumulacija zavise od učestalosti i obima programa sejanja i treba ih pratiti putem naučnih studija.

Kako se razlikuju contrails i teorije o "chemtrails"?

Dr Siska napominje da ljudi često mešaju contrails (kondenzacione pruge) sa teorijama o chemtrails (navodno hemijski zagadjeni tragovi). Contrails su kondenzacioni tragovi: vodena para iz izduvnih gasova aviona na velikim visinama brzo se smrzava i formira tanke linije oblaka. To same po sebi nije pokazatelj ispuštanja opasnih hemikalija.

Koji su veći rizici za atmosferu?

Prema dr Siski, ostaci dima od požara i industrijske emisije predstavljaju veći rizik za kvalitet vazduha i životnu sredinu nego količine srebrnog jodida koje se koriste u programima sejanja. On takođe podseća da sagorevanje fosilnih goriva povećava koncentraciju ugljen-dioksida u atmosferi što doprinosi globalnom zagrevanju.

Union Of Concerned Scientists procenjuje da automobili i kamioni u SAD emituju ~23 pounds CO2 po galonu benzina — što je otprilike 10,4 kg CO2 po galonu (1 galon ≈ 3,785 litara). Siska ističe da smanjenje ličnih emisija može doprineti ublažavanju klimatskih promena.

Praktične preporuke

Bez obzira na debatu o modifikaciji vremena, dr Siska predlaže praktične korake za smanjenje emisija i unapređenje zdravlja zajednice: veća mreža trotoara i biciklističkih staza, podsticanje pešačenja i vožnje bicikla za kraće relacije i opšte smanjenje upotrebe automobila. Takve promene u urbanom planiranju mogu smanjiti emisije i poboljšati javno zdravlje.

Zaključak: Sejanje oblaka je dugotrajna praksa sa specifičnom naučnom osnovom — upotreba srebrnog jodida kao nukleusa za kondenzaciju. Većina stručnjaka smatra da u primenjenim dozama predstavlja nizak neposredni rizik, ali je važno nastaviti naučna istraživanja i monitoring. Istovremeno, prioritet ostaje smanjenje industrijskih i saobraćajnih emisija koje značajnije utiču na klimu.