Milioni goveda u opasnosti: Talasi vrućine u Evropi mogu izazvati masovni pomor do 2050.

Novo istraživanje International Institute for Applied Systems Analysis (IIASA), objavljeno u časopisu Sustainable Agriculture, upozorava da intenzivni talasi vrućine narednih decenija predstavljaju ozbiljnu pretnju za evropsko govedarstvo. Analiza ukazuje da značajan deo od oko 70 miliona goveda u Evropi može biti izložen opasnim toplotnim uslovima već do sredine veka.

Ključni nalazi

Studija procenjuje da bi između 11–22% evropskog goveda — što odgovara približno 6,2–13,7 milionа životinja — moglo do 2050. biti izloženo 15 ili više dana talasa vrućine godišnje. Rizik je jasno veći za životinje koje nemaju pristup otvorenom prostoru: 18–35% takvog stada može se suočiti s tim nivoom toplotnog stresa, naspram 4,5–12% za goveda s pristupom pašnjaku.

Gde je najteže?

Najveće pretnje koncentrišu se u južnoj Evropi — posebno u Italiji, Španiji, Grčkoj, Sloveniji, Rumuniji i Bugarskoj — regionima koji zavise od govedarstva za ruralni prihod i proizvodnju tradicionalnih, zaštićenih sireva.

"Ovo su pretežno južnoevropske zemlje... mnoge od njih se u velikoj meri oslanjaju na govedarsku proizvodnju u ruralnim ekonomijama i na tradicionalne proizvode poput zaštićenih sireva," rekla je Linda See, glavna istraživačica.

Uticaj na stoku i poljoprivredu

Talasi vrućine utiču na dobrobit stoke, smanjuju produktivnost i povećavaju rizik od uginuća, ali i remete proizvodnju stočne hrane i travnjaka. To dodatno ugrožava održivost farmi i lokalne ekonomije u pogođenim oblastima.

Preporučene mere prilagođavanja

Autori pozivaju na regionalno prilagođene strategije, jer „ne postoji univerzalno rešenje“ za ceo evropski sektor. Među preporučenim merama su:

• Sadnja drveća i žive ograde za prirodnu hladovinu
• Postavljanje skloništa na pašnjacima i poboljšanje strukture objekata
• Optimizacija ventilacije i hlađenja u štalama
• Prilagođavanje upravljanja brojem grla u najugroženijim oblastima
• Rana primena mera radi lakše tranzicije na klimatski otpornije prakse

"Iako potrebne promene mogu biti neudobne … rano delovanje može olakšati tranziciju ka otpornijem i ekološki prihvatljivijem evropskom govedarskom sektoru," izjavio je Žiga Malek iz IIASA.

Šta to znači za Srbiju i region?

Iako studija ne fokusira direktno Srbiju, zaključci su relevantni i za naš region: promena klimatskih obrazaca i intenzivniji talasi vrućine utiču na čitavu Evropu. Poljoprivrednici bi trebalo da prate regionalne prognoze, prilagođavaju stočarske prakse i rade na investicijama u hladovinu i infrastrukturu kako bi umanjili rizik.

Bez odgovarajućih mera, povećani toplotni stres može ugroziti zdravlje stoke, prinos mleka i mesa, kao i egzistenciju farmi koje proizvode lokalne i zaštićene proizvode.