Artemis II je uspešno izvela desetodnevni let, ali analiza nakon misije otkrila je nekoliko problema na Orionu koji moraju biti rešeni pre Artemis III. Najvažniji su curenje helijuma u sistemu za pritiskanje oksidatora i ranije zabeležena oštećenja toplotnog štita. NASA planira dodatna ispitivanja i moguće redizajne, dok će Artemis III biti neposadna misija koja daje vreme za ispravke.
Orion Ima Problem Koji Mora Da Se Reši Pre Artemis III — Curеnje Helijuma, Oštećenja Štita i Šta To Znači Za Sledeće Misije
The Orion spacecraft flying past the moon - Dima_zel/Getty Images
Artemis II je bio desetodnevni, uspešan let koji je poslao četvoro astronauta dalje od Zemlje nego što je iko otišao od ranih svemirskih misija. Ipak, i pored uspešnog povratka, NASA se suočava sa nekoliko tehničkih problema na letelici Orion koje mora da reši pre narednih misija, posebno pre planiranog Artemis III.
Glavni problemi otkriveni tokom Artemis II
Curenje helijuma: Otkriveno je unutrašnje curenje helijuma u sistemu za pritiskanje oksidatora (kiseonika). Helijum se koristi za potiskivanje goriva i oksidatora ka motorima, pa iako curenje nije ugrozilo bezbedan povratak posade na Artemis II, to predstavlja rizik koji mora biti otklonjen pre sledećih lansiranja. NASA je znala za curenje pre poletanja, ali ga nije ocenila dovoljnim razlogom za odlaganje misije.
Ograničena upotreba glavnog motora i nemogućnost proučavanja serijsog modula: Tokom misije veći motor je upotrebljen samo jednom. Dodatni problem je to što se servisni modul (gde su locirani ventili i sistemi za pritiskanje) ne povraća posle reentryja i sagoreva u atmosferi, pa direktna inspekcija kvarnih ventila nije bila moguća. Zbog toga su neophodne detaljne analize konstrukcije i moguća redizajniranja komponenata.
Oštećenja toplotnog štita: Nakon Artemis I uočena su značajna oštećenja i nedostajući delovi toplotnog štita. Uprkos identifikovanju uzroka, isti osnovni dizajn je korišćen i za Artemis II, što je izazvalo kritike stručnjaka. Toplotni štit je ključan za bezbedan povratak u atmosferu — njegovo oštećenje predstavlja najdirektniju opasnost po život posade.
A view of Earth taken by NASA astronaut and Artemis II commander Reid Wiseman from one of the Orion spacecraft's four main window - Rawpixel.com/Shutterstock
Dodatni problemi: I Artemis I i Artemis II su imali kašnjenja zbog curenja vodonika pri lansiranju; NASA napreduje u otklanjanju tih kvarova ali još ne zna precizan uzrok u oba slučaja. Takođe su prijavljeni manji, ali neprijatni problemi u svemiru, poput poteškoća sa toaletom: prvo nije bilo dovoljno vode za aktiviranje pumpe, a kasnije su astronaute zatekli smrznuti fluidi u tanku koji su morali da odmrzavaju manevrima i dnevom napornog rada na sistemu.
Reakcije i rizici
Stručnjaci za toplotne štitove, uključujući bivšeg astronauta Charlieja Camardu, kritikovali su lansiranje sa poznatim manama. Camarda je situaciju uporedio sa "igranjem ruski rulet" bez znanja koliko su metaka u cevima — naglašavajući koliko je važno potpuno razumeti i otkloniti nedostatke pre slanja ljudi.
Šta sledi i zašto to znači za Artemis III
Pre nego što NASA koristi Orion u složenijim, daljim misijama (uključujući planove za Mars), mora da reši curenje helijuma, preispita i redizajnira elemente servisnog modula i toplotnog štita, kao i da eliminiše ponovljena curenja vodonika. Dobro je što je Artemis III planiran kao neposadna misija, jer to daje vreme za detaljnu analizu, testiranje i izmene bez rizika po ljudske živote.
Zaključak
Artemis II je potvrdio mnoge sposobnosti Orion sistema, ali je istovremeno razotkrio ključne slabosti koje se moraju ispraviti pre narednih posada. NASA ima tehnološka rešenja i vreme za unapređenja; ključna je temeljna analiza i primena izmena kako bi budući letovi bili bezbedni i pouzdani.
Napomena: Iako nijedan od aktuelnih problema nije doveo do katastrofalnog ishodа tokom Artemis II, njihovo ignorisanje bi povećalo rizik na budućim, zahtevnijim misijama.
Pomozite nam da budemo bolji.
