Rani izveštaji i fotografski snimci pokazuju da je toplotni štit kapsule Orion iz misije Artemis II pretrpeo minimalno ugljičenje i nije imao pukotine. NASA navodi da su keramičke pločice i termalne trake u dobrom stanju, a izbor "lofted" profila povratka bio je reakcija na probleme zabeležene kod Artemis I. SLS je uspešno radio, a splashtdown je bio veoma precizan, ali ostaju pitanja oko isporuke daljih elemenata za buduće Artemis misije.
Artemis II: Toplotni Štit Izdržao Užareni Povratak — Sablasna Podvodna Fotografija Pokazuje Detalje
Shortly after Artemis II splashdown on April 10, U.S. Navy divers captured underwater imagery of the Orion spacecraft’s heat shield. | Credit: U.S. Navy
Sablasna fotografija donjeg dela kapsule Orion, snimljena ubrzo nakon sletanja u more, jasno pokazuje da je toplotni štit misije Artemis II uspešno podneo svoj „probni vatreni“ povratak kroz atmosferu — uprkos ranijim strahovima da materijal možda neće izdržati.
"Početne inspekcije sistema su pokazale da je obavio posao kako se očekivalo, bez neuobičajenih stanja," naveli su zvaničnici NASA-e u saopštenju objavljenom 20. aprila. "Snimci ronioca i dalja ispitivanja na brodu za oporavak pokazala su da je ponašanje gubitka ugljičenja, zabeleženo kod Artemis I, značajno smanjeno i po količini i po veličini."
Detalji inspekcije
Preliminarna istraga nakon splashtdowna ukazuje da je toplotni štit pretrpeo minimalno ugljičenje, da keramičke pločice nisu napukle, i da je reflektujuća termalna traka ostala na više mesta. Ovakvi nalazi ukazuju da je posada bila bezbedna tokom ulaska u atmosferu pri brzini od 24.664 mph (39.693 km/h), kada je vazduh oko kapsule postao toliko užaren da se pretvarao u plazmu.
Toplotni štit je ablativni sloj sastavljen od silika vlakana u polimernoj smoli (Avcoat), dizajniran da se kontrolisano troši i odvodi toplotu pri takvim ekstremnim uslovima.
Zašto je promenjen profil povratka
Nakon inspekcije štita sa Artemis I, koja je pokazala da je Avcoat bio ugljičen, napukao i da su nedostajali neki vijci, NASA je preispitala profil povratka. Testovi u arc-jet postrojenju ukazali su da je "skip" (odskočni) povratak mogao da stvori džepove gasova koji doprinose oštećenju štita.
Luis Saucedo (left), NASA’s acting Orion vehicle integration manager, inspects the Orion spacecraft with the Artemis II crew in the well deck of the USS John P. Murtha the day after splashdown. | Credit: NASA/Bill Ingalls
Zbog toga je za Artemis II izabran lofted profil povratka — isti tip ulaska koji su koristile misije Apolo — što je značilo direktniji i oštriji prolaz kroz atmosferu, uz zamenu veće preciznosti sletanja i udobnosti posade za veću sigurnost integriteta štita. Preliminarni podaci sugerišu da se ta odluka isplatila.
Raketa i splashtdown
Raketa Space Launch System (SLS) koja je lansirala misiju takođe je, prema NASA-i, dobro funkcionisala uprkos prethodnim problemima sa curenjem i odlaganjima. Orion je sletio sa visokim nivoom preciznosti — svega 2,9 milje (4,7 km) od ciljane tačke splashtdowna, a brzina pri ulasku bila je u okvirima predviđanja.
Šta sledi
NASA koristi ove inicijalne nalaze da najavi da su naredne Artemis misije "na putu", ali ostaju otvorena pitanja oko isporuke ključne opreme — poput lunarnog sletnog modula i svemirskih odela — koje su neophodne za Artemis III i naredne lansiranja. Artemis III je planiran za 2027. kao test docking-a u Zemljinoj orbiti, dok Artemis IV i V ciljaju sledeće korake ka povratku ljudi na Mesec.
Dalje, konačne, detaljnije analize toplotnog štita i podaci sa oporavka i laboratorijskih testova biće ključni za potvrdu dugoročne pouzdanosti dizajna Avcoat i profilâ povratka za buduće misije.
Pomozite nam da budemo bolji.
