Ukratko: mRNK tehnologija daje novu nadu u razvoju vakcine protiv HIV‑a jer omogućava brže i fleksibilnije iteracije dizajna koje ciljaju stvaranje široko neutralizujućih antitela. Međutim, neočekivani bezbednosni signal (hronična urtikarija u nekim ispitivanjima) i nagli pad američkog finansiranja, uključujući zamrzavanje USAID ugovora, ozbiljno ugrožavaju afrički vođeni proboj. Filantropska i međunarodna sredstva ublažavaju udarac, ali dugoročna perspektiva zavisi od politike i stabilnog novca.
mRNK vakcina protiv HIV-a na dohvat ruke — ali politika preti afričkom proboju
An illustrated scientific researcher standing and shining a light on plants within a dark, underground space with a closing skylight.
U januaru 2025. Linda‑Gail Bekker stajala je u postrojenju za proizvodnju vakcina i dozvolila sebi da poveruje: prva kandidat‑vakcina protiv HIV‑a osmišljena uz afričku nauku i vođena afričkim stručnjacima mogla bi postati stvarnost. Ali projekt je ubrzo ugrozilo povlačenje ključnih sredstava i politički pritisci iz SAD.
Zašto je vakcina protiv HIV‑a tako teška?
HIV je izuzetno promenljiv virus. Cilj vakcina decenijama je bio isti — envelope protein koji virus koristi da se zakači za ćeliju — ali većina imunog odgovora usmeri se na promenljive „deceptivne“ delove tog proteina, a ne na konzervisane ciljeve koje bi antitela mogla trajno da neutralizuju.
Naučnici su otkrili da je kod malog broja ljudi moguće razviti široko neutralizujuća antitela (bNAb), ali ona nastaju godinama borbe sa virusom. Zadatak vakcine je da "uputi" imuni sistem kroz sličan, postepeni proces pomoću niza pažljivo dizajniranih doza — što je vrlo zahtevno i dugo ako se koristi konvencionalna tehnologija.
mRNK kao alat — i možda rešenje
mRNK tehnologija, koja je omogućila brzu izradu vakcina protiv Covid‑19, daje jedinstvenu prednost: brzinu i fleksibilnost. Umesto proizvodnje gotovog proteina u velikim fabričkim serijama, mRNK šalje ćelijama uputstvo da same proizvedu ciljanu komponentu, što omogućava brže iteracije dizajna i brže testiranje narednih kandidata.
A nurse preparers a trial dose of PrepVacc to inject into a participant in 2022 in Masaka, Uganda, as part of an African-led HIV prevention trial.| Luke Dray/Getty Images
"mRNK nam omogućava da dizajniramo vakcine u realnom vremenu," kaže Ted Kreider sa Univerziteta Pensilvanija.
To je posebno bitno za strategiju koja zahteva niz različitih „podsticaja“ — svaka sledeća doza gradi na prethodnoj kako bi se postigla zrelost široko neutralizujućih antitela.
Bezbednosni i logistički izazovi
Iako mRNK obećava, u ranim kliničkim studijama pojavio se neočekivan bezbednosni signal: u dve odvojene studije proizvođača Moderna oko 1 od 12 učesnika razvio je hroničnu urtikariju (trajne koprivnjače), ponekad godinama. Reakcija se javljala kod različitih verzija vakcine koje ciljaju delove envelope proteina, pa se sumnja da je uzrok povezan sa samim antigenom, iako tačan mehanizam još nije razjašnjen.
Zbog toga timovi sada ispitaju niže doze i različite formulacije; u studiji IAVI G004 u Južnoj Africi niža doza nije izazvala koprivnjaču, a rezultati su ohrabrujući.
Finansiranje i politika — glavni rizik
Decenijama su SAD, preko NIH i USAID, obezbeđivale većinu globalnog finansiranja za razvoj vakcina protiv HIV‑a. Nakon povratka Donalda Trumpa na funkciju, administracija je u januaru 2025. zamrznula određene oblike spoljne pomoći; ugovor od 45 miliona dolara koji je trebao podržati afrički projekt nestao je, a neki programi i grantovi su otkazani ili smanjeni.
A researcher dilutes mRNA at a lab in Orleans, France. Researchers are working to develop new treatments for numerous diseases using messenger RNA, which became widely known to the public through the vaccines developed against Covid. | Jean-Francois Monier/AFP/Getty Images
Istovremeno su političke odluke i ograničenja saradnje sa južnoafričkim institucijama dodatno otežale napore da se ostvari afrički‑vođena studija. Filantropija (uključujući Gatesovu fondaciju) i druge vlade pokušavaju da popune prazninu, ali njihova sredstva ne mogu u potpunosti nadomestiti ranije nivoe američkog finansiranja.
Gde smo sada i šta sledi
Naučni napredak je realan: studije na životinjama i rani klinički podaci pokazuju da je moguće „navesti" imuni sistem da proizvede široko neutralizujuća antitela. Ipak, ostaju otvorena pitanja o bezbednosti, praktičnosti (npr. broj potrebnih doza) i, ključno, održivom finansiranju.
Za istraživače poput Bekker, ovaj trenutak donosi i priliku i rizik — mRNK može ubrzati pronalazak efikasne vakcine, ali politika i budžetske odluke sada imaju odlučujuću ulogu u tome hoće li se ta naučna šansa pretvoriti u realnu zaštitu za milione ljudi.
Zaključak: Nauka je bliže nego ikada, ali put do vakcine neće zavisiti samo od laboratorija — već i od političke volje i stabilnog finansiranja.
Pomozite nam da budemo bolji.
